“Ovu košulju sam platio 100 maraka!” – rekao bi, a u našim glavama stvorila bi se 3D projekcija novčanice sa brojem sto pored slike Clare Schuman, a onda bi gledali u njega kao u onog što je izašao napolje. Nikada ne biste verovali da je moguće zavideti debelom čoveku koji je oličenje balkanske sirovine. Ali imao je košulju. A mi smo godinama pakovali one stare u kofere koje bi držali pored vrata čekajući da izađemo napolje već jednom.

Poput zatvorenika koji je odslužio zatvorsku kaznu od 10 godina i gladan slobode upijao svaku spoljnu sliku, nađosmo se na promaji koja je raspršila ustajali vazduh. Svet entuzijasta je počeo da istražuje svoje modne ukuse. I te dvehiljadite su bile turbulentne godine, ali kada jednom iskoračiš u svet otvorenog uma, ne vraća ti se nazad. Ponajviše zahvaljujući tehnološkoj eri i rastu broja korisnika interneta u zemlji. Sada si mogao da budeš u Srbiji, a da zapravo nisi u njoj. U virtuelnom svetu mogao si da budeš gde si želeo. Da bolje poznaješ modnu, filmsku i muzičku scenu neke druge zemlje bolje nego svoje. Mislila sam da smo valjda svi prihvatili izbor da biramo svoje favorite? I da ćemo ih izabrati.

Kao što je Anna Wintour davno rekla, moda je u ljudima znala da stvara nervozu. I pored toga modno prosvetljenih beograđana bivalo je sve više. Televizija je počela da obraća pažnju na modne sadržaje. Dobili smo tržne centre prepune pristupačnih brendova. Modni blogeri postaju zvezde internet neba. Rađa se druga sfera ljudi. Ona koja je potisnula sve ono loše i počela da radi nešto dobro za svoju zemlju. Nije otišla iz zemlje, već ostala da radi na njoj. To je lepo videti. Obuzme te ponos, pa shvatiš da te je Bog možda sa razlogom proterao kroz devedeste, jer sada bar znaš da ceniš ono što ti svet pruža.

Mrak prosvetljenog Beograda Mrak prosvetljenog Beograda

Kažu da smo urbana prestonica sa visokim nivoom nacionalne svesti – nesvesti, kako hoćete. Privid. Međusobno psovanje vozača i putnika u autobusu, rečnik omladine opterećene životom iz dvorišta (čitaj devedesetih), devojke u pink trenerkama i air max patikama, bugarski narodnjaci na liniji 77, pljuvanje na sred ulice, zajedljivi i nepoverljivi pogledi Beograđana – mojih ljudi, čine da pomislim da je prosvetljeni Beograd samo virtuelni grad. Gde je ta moderni lajfstajl? Ja vidim samo jedan mazohistički grad koji voli da se seća malenog dvorišta.

Pravdali bi se hodajući po liniji manjeg otpora, izgovorima da je ovo Balkan i poseban mentalitet. A ja izgovore ne prihvatam, baš ih nešto nikada i nisam volela. Isto kao i onaj da je najbolji provod uz narodnjake. Ljudi koriste izgovore jer im je lepo u ušuškanom, žicom ograničenom i homofobičnom dvorištu. Još ponekad uhvatim izraze setnih lica koja pričaju o devedestim, a i po koju suzu kada krene Dr Iggy. Melanholici, pa još i mazohisti.

I gde onda da se prošeta moda, gde da se prošeta stil? U Manolo Blahnik najnovijoj kolekciji cipela sigurno bih izazvala smeh čitavog kraja. Isti ti bi rekli: “Vidi ovu seljanku”. Ja bih u bojazni od izuvanja ušla u taksi, kada bih shvatila da za to nemam razloga. Modno neznanje bi spasilo moje noge. Isti ti te smatraju površnom osobom ako se uopšte baviš modom. A moda je zapravo odraz čitavog društva i kulture njegovih stanovnika. Moda je izraz tvog lajfastajla, obrazovanja, vapitanja, čitave tvoje pojave. Ne pričam o vezi novca i mode. Ipak, oprostiću im svima jer sve je to uzrokovao nedostatak hrabrosti – modne hrabrosti da se eksperimentiše i stvara saopstveni stil. Verujem da čak i ta u air maksicama ima potencijala. Negde je barem usputno upoznala osećaj za lepo. Ali usled nedostatka hrabrosti ona je odlučila da bude sigurnom terenu, a ta neka moda, taj neki nazovi stil, ta kreativnost, nije to za nas.

Uostalom kako u Dolce & Gabbana platformama hodati po brdovitom Balkanu? Ne ide to. S pravom je Najkica najprodavanija patika. Udobnost malenog dvorišta očigledno nema cenu.

Izvor fotografija: unsplash.com


Tara Tomović je studentkinja novinarstva i najveći beogradski hedonista. Optimistična plavuša koja jedino zaljubljenost u Anthony Kiedisa nije prerasla. Totalno drugačija od drugih. Moto: “Energy flows where your attention goes.”

Editors choice