Ni kao klinka nisam nešto posebno razumela zašto se svi raduju dolasku leta. Znam, radovali su se raspustu, mada meni je taj raspust često bio predug i dosadan. Sećam se da sam jednog raspusta pročitala oko 60 knjiga iz bibloteke. Bilo mi je dosadno! Danas mi krštenica kaže da sam omatorila, a ja i dalje ne volim leto. Razlozi su daleko veći od puke dosade.

Letovanje i svi stresovi koje nosi. Odlazak u preplaćeno letovalište, dvadesetak sati u busu kome je crkla klima, velika mogućnost loše reakcije na vodu za piće, ozonska rupa koja stvara opekotine koje su bolne, neljubazni ili pak preterano ljubazni strani turisti ili domaćini.

Depilacija na svake dve nedelje. Finansijski se teško podnosi, iritacija, pa vruć vosak na 50 stepeni… Muke žive.

Višak kilograma i celulit i strije i proširene vene i kapilari. Sve ono što gotovo svaka žena ima, manje ili više, leti posebno dođe do izražaja. I kao za baksuz, čini mi se da sam ja uvek ta koja je najgrđa. Osećam se poput kita među ružičastim flamingosima (što je potpuno nemoguće, jer teško da kitovi i flamingosi mogu da žive na istom mestu, a da su svi živi i zdravi).

Garderoba. Pa nije to baš garderoba, više su to krpe kojima većina nas prekrije intimne delove tela. Naravno, ne svi. Onda vidim muškarce kako šetaju bez majice i ponosno pokazuju pivske stomake i dlakave grudi. Predivan prizor. Isto kao i gospođice, ali i mlade mame koje imaju suknje veličine kaiša, ali onog na ručnom satu. Dodajem da još nisam videla da neka ženska osoba leti izgleda zaista šik.

GSP i sav taj znoj. Leto zahteva redovno tuširanje, čistu vodu i sapun, bez prikrivanja sinoćnjeg smrada mošusima i čime sve ne. Posebno je divan osećaj kada vam gospodin, onaj što ne nosi majicu, nasloni svoj miomirisni, znojavi pazuh direkt pod nos, tako da ako se isplazite možete da jezikom dodirnete njegove predivne dlake koje izviruju iz pazušne jame.

Račun za struju i flašice vode. Od klima uređaja dobijem osećaj da mi se sistem organa za disanje osušio. Pa ipak, prošle godine sam morala da kupim klimu, jer više nisam mogla da se setim nijednog primitivnog načina da se rashladim. Flašice za vodu su tu kao dodatni izdatak, jer gde god da krenete, morate da kupujete vodu, čisto da ne biste kuckali nepoznatim ljudima na vrata i tražili čašu vode. Ili dehidrirali.

Seks suša. Pa kome je do seksa kad je napolju milion stepeni? Baš se osećam poželjno dok na 3 minuta trčim da se polijem vodom. Uz to, stopala su mi leti naduvena. Jako seksi. Ako je neko pomislio na seks na plaži, nek slobodno zaboravi na to. Pesak u mestima gde mu mesto nije, ostaci piletine jer je porodica Jovanović upravo to imala za ručak, školjke i insekti… Nadam se da se razumemo. Tu romantike nema.

Komarci i mušice. Opet nepotreban trošak u vidu Raid-a i njemu sličih. I oni džinovski crveni pečati koji nastaju češanjem do iznemoglosti jer teško da neko može da kontroliše koliko se češe dok spava. A komarci tad napadaju.

Kućni ljubimci. Na njih sam posebno osetljiva. Zimi obučem psu kaputić i sve bude okej. Šta leti da joj radim, da joj oderem kožu?

I tako u nedogled. A leto samo što nije.


Milica Jarić je na papiru diplomirani ekonomista, a u stvarnosti zaljubljenik u modu, filmove Vudi Alena i poeziju Majakovskog. Ponaša se u skladu sa svojim godinama samo kada je neophodno, obožava svog psa, crnu kafu, najviše para troši na haljine, a kada bi mogla, obojila bi ceo svet u nijanse plave. “A girl should be two things: classy and fabulous.” (Coco Chanel)

Editors choice