Muškarac pustinja je sve u svom životu načisto zajebao. Uspeh mu je prošao ispod nosa, žene su ga napuštale, ljubav ga nije ni okrznula, ni povredila, ni oplemenila, ni promenila. Jer na tom tlu jalove sebičnosti, takva egzotična osećanja, kao što su poverenje, bliskost i radost, ne uspevaju. Tu opstaju samo kaktusi distance, pesak predrasuda, pustinjske zmije moralisanja umesto jednoroga vrline, peščane oluje odbijanja i nedavanja.
Jedina nada koja u pustinji postoji jeste da ćete naći oazu u kojoj ćete moći da povratite snagu, pre nego što napustite pustinju. Jedina oaza u toj pustinji ste vi sami, žena poplava, u trenutku kada shvatate da morate da se ograničite na izvor i malo zelenila okolo i da prestanete da se izlivate u pustinju u kojoj momentalno presuši i ispari sve što ste u nju ulili.
