pd2537036 Muze na Zemlji: Milena JesenskáMilena Jesenska bila je potomak stare češke porodice iz Praga koja je pripadala visokom društvu. Rano je ostala bez majke, a sa ocem se nije najbolje slagala. Studirala je najpre medicinu, potom književnost, bavila se sportom, prevodilaštvom i novinarstvom, poznavala je kulturnu elitu svoga vremena, bila je politički aktivna i antifašistkinja koja je angažman platila svojim životom. Govoreći o njoj, Vili Has (Willy Haas) je primetio: “Ona sama ponekad je podsećala na aristokratkinju iz 16. ili 17. veka. Ličila je na jedan od onih karaktera koje je Stendal uzeo iz starih italijanskih hronika i preneo u svoje romane, kao neka vojvotkinja od Sanseverina ili Matilda de la Mol: strasna, odvažna, hladna i pametna u svojim odlukama.”

Franc Kafka (Franz Kafka) ju je upoznao kao prevodioca sa nemačkog na češki njegovih kratkih priča. Bila je 1919. godina, ona je već bila, uprkos volji svoga oca, udata za književnog kritičara Ernesta Poloka i živeli su u Beču. Zanemarena i neprekidno varana od muža, Milena je bila prinuđena da se brine o finansijama. Pisala je za novine i prevodila. Kada je srela Kafku, bio je to početak ljubavne priče koja se vrlo brzo razvila u strasnu vezu i smatra se jednom od najuzbudljivijih ljubavnih priča 20. veka. Iako su samo nekoliko dana proveli zajedno, iako je to gotovo u potpunosti bila platonska veza.  Njegovi dnevnici i pisma iz tog perioda to u potpunosti dokumentuju. Ma koliko dnevnički zapisi bili fragmentarni, pisma pokazuju ljubavni roman, orgiju očajanja, blaženstva, samoponižavanja i samomučenja, svega onog što je zaista i činilo njihovu vezu. Njihova je ljubav bila preko pisama, kao Verterova ili Kjerkegorova. Uostalom, pored Kafke, koji je imao tako specifičan odnos prema braku i do kraja života ostao ono što se u literaturi naziva večiti mladoženja, tačnije rečeno večiti verenik, i Milene koja je u vreme kada su se upoznali već bila udata, i pored Kafkine stvarne nesposobnosti da nekog voli potpuno i do kraja – to nije ni mogla biti drugačija veza.

Milena je bila lepa temperamentna devojka. Imala je 24 godine, a Kafka 30 i sebe je smatrao “ružnim, loše obučenim i duševno nesposobnim za brak”. I sâm je imao komplikovan odnos sa ocem, stalno pod tenzijom i nedoumicama. Tako razdiran on joj piše: “Juče sam te sanjao. Jedva da više znam šta se potanko dešavalo. Samo još znam da smo se neprestano preobražavali jedno u drugo, ja sam bio ti, ti si bila ja.” Ona je za njega bila “živa vatra kakvu još nije video … nož koji je zario u sebe, nož ljubavi”. Dakle, krajnje eksplicitne izjave njegovih stvarnih osećanja. Iako su govorili o njenom razvodu, Kafka je umro od tuberkuloze pre nego što se to dogodilo. Pre smrti, tražio je od svog prijatelja Maksa Broda da spali njegovu književnu zaostavštinu, što ovaj, srećom, nije učinio, sačuvavši tako Kafkin znameniti doprinos svetskoj književnosti kao i uspomenu na ovu ljubav. Sa svoje strane, kada je osetila da će biti uhapšena, Milena Jesenska poverila je Kafkina pisma Viliju Hasu želeći da ona zauvek budu sačuvana.

Franz Kafka by Daniel 300x205 Muze na Zemlji: Milena Jesenská

Milena je izazvala bes nacista svojin tekstovima protiv fašizma. Već 1939. Gestapo ju je uhapsio i deportovao u koncentracioni logor Ravensbrik u kome je i umrla 1944. godine. O njenom kraju pisala je Margaret Buber Nojman u knjizi “Zatočenice Staljina i Hitlera”. U Ravensbriku, Margaret i Milena bile su zatočene zajedno sa prostitutkama iz Hamburga i zločincima povratnicima. Margaret Nojman je napisala: “Od prvog dana obuzimao me je strah kada sam gledala njeno napaćeno lice. Došla je bolesna iz istražnog zatvora u Drezdenu … ruke su joj bile otečene, stalno je imala bolove, za vreme prozivke sva je drhtala … ali ona je još uvek bila jak čovek, uvek je umela moje brige da rastera … nesalomiva, odvažna, puna inicijative i tako daleko od zatočeničkog mentaliteta. Umrla je posle operacije bubrega koja je došla prekasno i bila bedno izvedena.”

1995. godine Jad Vašem (Yad Vashem) dodelio joj je Medalju pravednika među narodima.


Uroš Pajović voli lepe stvari i lepe ljude. Pogled na svet i odnos prema drugima deli sa dr Hausom. “I am not settling for anything less than everything.”

Comments