Otkucaji! Podsete nas prvo da živimo punim plućima, a onda vrate na neke bivše priče, potom rasveste sadašnjošću, a na kraju i oraspolože nadom o nekoj tamo budućoj (savršenoj) ljubavi.

Odlučna da moji otkucaji i ja progovorimo, rešila sam da zatvorim ranu i zašijem bol. Život mi katkad obeća da biće bolji, a to onda kada pomislim na lepotu onoga što on ume da donese. Hej živote, muko, muči me jako i kratko, pa donesi trenutke mira i spokoja, da me otkucaji srca ne podsećaju samo na rane koje su mi promašaji donosili. Pa i on.

Kako su samo lepe naše buduće radosti kad je duša čista, a obraz neukaljan. Ipak, neko je morao da uprlja svoj obraz tako što je otišao i pobegao, zar ne? Zato se njemu obraćam: “U ovim kasnim satima dok ti spavaš, moji otkucaji mere se količinom mašte koju mogu da stvorim i brojem uspomena koje si ostavio. Sigurno ću već smisliti nešto pametno, jer kad srce krene da radi, razum samo prenosi to što ono kaže.”

Slika 1 sam Na koga te podsete otkucaji srca kad ostaneš sam?

Otkucaje srca merim po vremenu kad mislim na tebe

Nije sve kako ja hoću, a ti znaš da ja hoću uvek i nije sve, srce moje, do mene i moje glave. Malo me muči on, malo me muči što ga nemam, a najviše što ga sanjam. Sad znaš. Na njega iz prošlosti me podseti otkucaj srca kad ostanem sama.

A danima posmatram ljude koji život ne shvataju na isti način kao i ja. Trudim se da razumem, a i šta me briga kad mene muči on. Možda mi ne pada toliko teško što ga nemam, već što nemam nikog na vidiku boljeg od njega.

Zbog njega su mi se dopale sve one patetične pesme, suze su dobile smisao, a ja sada samo tražim nešto što će da mi zabavi misli podjednako dobro kao što je to nekada činio on.

Sa ove ili one strane prozora, isto je stanje. Moje oči na širinu gledaju isto kao i na prostor dva sa tri. Možda jer mi vidik zaklanja moja opsesija i misao da boljeg nema. Mada, kada sklonim zavese, vidim da se tu krije dosta toga.

Slika 2 sam Na koga te podsete otkucaji srca kad ostaneš sam?

Vreme je za neke nove misli

Prvo, nada da biće ljubavi. Želja za lepšim poljupcima. Oči koje žele da vide lepši osmeh. Čula koja žele da osete nešto novo. A, ruke da dodirnu i zagrle nešto drugačije. Pa se rasvestim i kažem: “Hej, budalo, neka ti otkucaji srca prorade u ritmu budućnosti koja te čeka, jer sigurno će u njoj biti jedno zlo manje. U tvom životu neće biti on, a ti ćeš znati da prepoznaš prave vrednosti.”

Bićemo srećni, ali odvojeno.

Nema veze. I onako će nam odvojenima biti mnogo lepše kad pronađemo svoje luke.

Izvor fotografija: pinterest.com


Violeta Stojanović

Editors choice