Pandora, da nisi pokojna, sad bih te ojadila od batina. Spalila bih ti tu tvoju kutiju i izudarala te što si tako glupa, da kad si već sva zla iz kutije rasula po ovom mučenom svetu nisi pustila i tu prokletu nadu, koja je ostala tu da čami i da nas truje.

Zbog tebe, sad postoji mišljenje da Nada poslednja umire, pa se svi mi jadni smrtnici konstantno nadamo da će nam se nešto lepo desiti. Kao kreteni, verujemo da pozitivni i optimistični ljudi, koji se više nadaju i veruju da će imati sreće, bolje prolaze u životu.

Zbog toga mi pljujemo hejtere i pesimiste i govorimo im da – kakve su im misli, takav im je život.

Ma važi. Da mi je život kao što su mi misli bile, ja bih sedela na plaži i pila koktel. Šetala bih Barselonom u belom blejzeru, sa tamnim naočarima i u novim sandalama. Kad bih se vratila, stavila bih slike na fejs, a album bi se tako otrcano zvao “Ljubav u Barseloni”. Onda bih prepričavala drugaricama gde sam bila i koliko mi je dobro bilo.

Ne bih šljapkala po kiši u sivom Beogradu, klizajući se u patofnicama na platou kod Hrama dok navijači iza mene skandiraju i udaraju u kontejner. Ne bih propustila sve žurke da bih uštekala što više para za kupovinu u Zari. Ne bih morala svima da javljam da zapravo ja ne putujem i da ću biti tu da radim 156 kolokvijuma, a onda počinje ispitni rok.

Imala bih inspiraciju za pisanje tekstova, sve bi bilo veselo i pozitivno. I verovatno bih tada i poverovala da su ti optimisti u pravu.

Ali ovako nema šanse! Hejtujem i tebe i kutije i nadu i sve, bre, hejtujem.

Da sam kao moja mama i da se uvek prvo pripremim na najgore i da kad dobijem infekciju oka počnem da razmišljam kako bih izgledala sa staklenim okom, kapiram da mi ništa ne bi teško palo.

Shvatila bih da, koliko god radio, to ne mora da se isplati; da koliko god bio dobar prema ljudima, oni ne moraju biti dobri prema tebi. Da koliko god se trudio, taj trud ne mora da ti se vrati. I da koliko god dobro želeo, niko ti ne garantuje da će dobro i biti.

Sve je to lepo i svima vama optimistima i pozitivcima svaka čast, ali ako mi sad neko kaže Ko zna zašto je to dobro i Posle kiše dolazi Sunce, neka se smatra opsovanim.

Uostalom, i gde je to Sunce? Jun je mesec, a ja nosim zimsku jaknu. Hejt.


Lenka Gatić – džepno izdanje smotane plavuše koja obožava žensko filozofiranje uz miris produženog u maloj bez mleka. Smeje se kada svi polude, a paniči kada su svi smireni. Sve što zavoli prvo ishejtuje. Ne voli viceve, već originalne fore. Ako ikada vidite da pije, ne takmičite se sa njom i ne dajte joj da priča.


Editors choice