Teretana je super, ako vam ne smeta miris muškog znoja (a uvek neki sivonja smrdi da umreš i dovoljan je on jedan da sve usmrdi), ako vam ne smeta preglasna muzika (slušalice u ušima, ali neke kvalitetne koje će vam omogućiti da ne čujete ništa sa strane nego samo ono što ste sami odabrali) i ako možete da vežbate žmureći, da ne gledate sve one likove koje uzgaja svaka teretana.

Najlik je visok metar i pola šumske jagode, ruke ne može da priljubi uz telo jer se deformisao koliko je porastao u širinu (kad već nije u visinu, a o dužini neću ni da razmišljam), glava mu je malecna i šiljata, temeljno pričvršćena bikovskim vratom za gornji deo trupa, koji bi mogao da pripada i orangutanu, sa sve rukama.

Ali, od poslednjeg rebra nadole, postaje stvarno smešno.

Stručić mu je tanušan, nožice kratke i zapostavljene, jer kad bi mu i butine bile monolitne kao mišice mogao bi samo da stoji razmaknutih nogu, prevrtao bi se i padao ako pokuša da se okrene ili zakorači.

To očigledno sićušno telo, koje ne bi bilo ni tako neskladno, ni groteskno, da je ostavljano na miru, mora da nosi dodatne kilograme napumpanih mišića, koji su porasli koliko god je to vlasniku istih bilo nemoguće. Kompenzacija je očigledna, ali i utisak isto tako.

Ne znam šta megacar teretane Bananamen Kockalone vidi u svim onim ogledalima na koja je navučen više nego na steroide, ali ja vidim izobličenog patuljka, kome ni mozak nije u boljem stanju.

Samo, on se sebi sviđa. On je napravio to od sebe, ta preterana masivnost neravnomerno raspoređena, koja opterećuje krhki skelet, njegovo je delo. Uspelo mu je i on je preponosan.

Samo što ne kukuriče.

Ali, avaj, on obično i to radi.

923374 415549678567320 1839647124 n Najlik u teretani, Bananamen Kockalone

Teretana je mesto na kome ćete sresti ljude koje nikada niste želeli da sretnete, a i omirisaćete ih, što možda nije najgore

Ako baš ne kukuriče, onda kevće. Melje, usta ne zatvara. Podjebava sve oko sebe (ili je barem on ubeđen da se radi o tome), izaziva, začikava, hvališe se… Koliko mu je mozak na otavi, toliko mu je jezik na spidu.

Ako se nađe nekoliko takvih ili sličnih pacijenata (a nađe se), bićete izloženi verbalnom, vizuelnom i auditivnom teroru, a još i ako se nezgodno znoje, teror se pretvara u horor.

Ima pristojnih momaka u teretani koji nemaju potrebu da u čoporu zavijaju na mesec – u teretani.

Ako dolaze sami, obično imaju slušalice u ušima, rade svoje vežbe, nikog ne gledaju, pa čak ni sebe nešto ne zagledaju u ogledalima, ćute i nikome ne smetaju. Ako dolaze sa ortakom, njihov razgovor se tiče samo konsultacija oko vežbanja, asistiraju jedan drugom, nisu preglasni, ne cerekaju se i, uopšte, ponašaju se kao ljudi koji su u teretanu došli vežbanja radi.

Ups, pa zar ne dolaze svi u teretanu vežbanja radi?

Izgleda da neki dolaze samo da bi vas nervirali, remetili vam koncentraciju, pravili budale od sebe i na najupadljiviji, najprostačkiji, najdosadniji i najiritantniji način pružali primer kako ne treba.

E sad, znojenje. Svi se znoje u teretani. Ali ne smrde svi. Samo oni koji smrde. Ako su uopšte svesni toga da se posebno nezgodno znoje i da nešto treba da preduzmu povodom toga, verovatno misle da u teretani imaju prava da se znoje i smrde iz sve snage.

Svaka nekultivisanost, prostakluk i siledžijstvo u teretani upadljivi su kao svetleća reklama, a likovi su ubeđeni da su carevi i da su baš onakvi kakvi muškarci i treba da budu. Kockasti muškarci. Oni koji ne koriste nikakvu umnu protivtežu tegovima za mišiće. Koji vladaju prostorom tako nametljivo, kao da drugih nema. Koji ne mogu ni da zamisle zašto bi njihovo neprekidno torokanje nekome smetalo, kad su tako ludo zabavni, a tek im ne pada na pamet da su smešni kao crtani film, ne zato što su zabavni, nego zato što liče na Patrika, Sunđera i Bananamena odjednom.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.

Editors choice