Imate neki problem sa tim da ljubav prema poslu, dobre ideje i profesionalan stav treba da vam donesu blagostanje? Smatrate da to nije moguće ovde, u ovoj zemlji i zadovoljavate se time što barem radite posao koji volite, za razliku od mnogih drugih, koji uopšte nemaju posao, ili rade nešto degradirajuće, za isto tako nedovoljnu ili nikakvu materijalnu satisfakciju? Prosto vam je neprijatno što uspevate da živite od posla koji volite, koji vam lako ide i koji biste radili i kad ništa ne biste zarađivali?
Zašto uzgajamo stavove koji nas navode da se solidarišemo i identifikujemo sa opštom bedom, beznađem, oskudicom, uskraćenošću i preživljavanjem?
Ko nas je tako pokvario? Oni isti koji su nas vaspitali da budemo pošteni, skromni, vredni i humani i koji su nas naučili da oni koji imaju previše, sigurno to nisu stekli na pošten način. Gledajući kako se urušava srednji sloj društva i tone u bedu, a izdvajaju se oni koji vladaju, bave se kriminalom ili estradom, a često i sve to zajedno, poverovali smo da luksuz i čovečnost ne idu zajedno. Da su najbolje stvari besplatne, a to znači duhovne i da nisu svima dostupne, a ako nama jesu, onda to treba da nam bude dovoljno.
Pa, jedina greška koju pravimo u toj proceni je greška koju pravi ceo svet, boreći se sam protiv sebe i degradirajući civilizacijska dostignuća. Delimo sebe na duh i telo i propuštamo da uvidimo da svest objedinjuje darove života.
Kad osvestimo dubinu svoje čovečnosti, ne treba da je zadržimo za sebe. Nego da je pustimo da se proširi, prelije i izjednači u materijalizaciji koja jedina obezbeđuje opstanak duhovnosti.
Aleksina Đorđević
