Nas dvoje nikad nismo…

Nas dvoje nikad nismo…

Svoje prijatelje suprotnog pola sigurno volite i bliski ste sa njima, razgovarate o svemu, provodite vreme sa njima nasamo, upućeni ste u njihovu problematiku, kao i oni u vašu. Imate zajedničke doživljaje za prepričavanje, znate kad ste počeli da se družite i kroz šta ste sve prošli zajedno.

Poznajete se i prisni ste, razumete se pogledom, kad nešto radite zajedno sporazumevate se skraćeno, gotovo šifrovano, završavate jedno drugom rečenice i sposobni ste da se u trenutku setite onoga čega vaš prijatelj trenutno ne može da se seti.

Kao u vezi. I često se tako i osećate. Naročito kad sa prijateljem odete negde gde vas niko ne zna. Prosto delujete kao par. I svesni ste toga.

Prijateljstvo podrazumeva i telesnu toplinu i opuštenost, tako da sigurno nećete izbegavati da dodirujete svog prijatelja samo zato što su vam odnosti, hmm… vantelesni.

Dakle, držaćete se pod ruku kad hodate zajedno, grlićete se i ljubiti pri susretima i rastancima i spontano izražavati nežnost i toplinu koju osećate.

To znači da ćete svakako razmeniti neku količinu telesne, odnosno seksualne energije i da ćete nekako reagovati na to.

Možda ćete ozbiljno pomišljati na mogućnost da prijateljstvo oprobate u krevetu, a možda ćete sasvim neozbiljno o tome razmišljati.

Ali sigurno ćete se ponekad prozivati i zezati jedno drugo na tu temu.

Onomad se rastadoh od prisnog prijatelja, na neizvesno dugo vreme.

Rastajemo se već mesec dana, od kad se priprema da otputuje. I od trenutka od kad je saopštio da je rešio i utvrdio odlazak, do trenutka rastanka, nije mi bilo žao što ide. Umreće mi društveni život bez njega, jer u poslednjih par godina, svaki veći i zabavniji događaj smo ili inicirali, ili podelili. Ali srećnija sam zbog njega što ide, da okuša sebe u novom životu, nego što sam tužna zbog toga što će mi nedostajati.

tumblr m5s9zn4QDE1rsqww6o1 1280 Nas dvoje nikad nismo...

Žena i muškarac – prijatelji, ako baš ne skliznu u seks, onda balansiraju na ivici skliznuća, ili se bar zezaju na tu temu

A on, spadalo, rešio je da se rastane od mene konstatacijom da se, eto, nikad nismo kresnuli. I još me pita da li je to dobro ili loše?

Baraba.

I još očekuje da pročita tekst o tome.

Provokator.

Nije ni dobro ni loše, prosto je tako, rekla sam mu. I dalje to mislim.

To na koji način smo se družili i koliko smo bili bliski, a da se nikad nismo kresnuli, jeste bogatstvo naše prijateljske ljubavi. Ne verujem da bi bila raskošnija, luđa, burnija, zabavnija i uvrnutija da jesmo.

Bila bi komplikovanija. Možda bi mu bilo još teže da ode. Ili lakše.

Ne mogu da razmišljam u kategoriji štabibilokadbibilo, jer živim sada.

Previše ljudi sam izgubila. Neki su već odavno otišli, neki su umrli.

Toliko sam srećna zbog onih koji su živi, što su negde gde im je dobro, gde ostvaruju svoju sadašnjost, da ne moram više nikad da ih vidim. Samo neka su živi i neka im je dobro. Moja ljubav je ista, za žive i mrtve. Moja tuga je ista.

A moja sadašnjost se stalno menja, pa možda ni ja ne budem ovde, ako se oni nekad vrate.

Samo, mali je ovaj svet. I sav je u krugovima.

Srešćemo se ponovo, sigurna sam.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.