Mače, ovde niko ne ide u bioskop jer svi glume u nekom filmu, ne vole pozorište, a gladni su scene, ne slušaju klasiku, a vole da poruče Baha za svoju dušu, ne čitaju filozofiju, a po vazdan filozofiraju, ne hrane se zdravo, a samo o zdravlju pričaju, kude lekare, a pozivaju se na prevenciju.

Nabacila sam cvikere ove sa super-kul 3D efektom, da bolje vidim svet, da prodrem u njegovu suštinu, da mu iščupam to pokvareno srce i bacim u blato. Mače, danas svi žele samo jedno da budu neko drugi. Sebe su dovoljno gledali, slušali, žalili, kritikovali, zagledali, zamerali na celulitu, velikim stopalima, malim alatkama, velikim rupama u džepovima. Sasvim je ok, malo zameniti kožu, po mogućstvu da je Armani dizajnira.

Da ti otkrijem štos mače: “Uči od boljih, ne daj se gorima.” – to ti je nešto kao mantra u ovim suludim vremenima.

slika18 Ne daj se gorima, mače

Ćao mače

Neka te nikada ne pokoleba nepravda, nemoć, strah. Sve je to propratno dejstvo životne kolotečine u koju svi ponekad upadnemo. To je za čoveka, ljudi od toga beže, prave se neustrašivi. A pročitah negde, mače: “Poznavao sam dobro njihovu vučiju narav i kokošju pamet”. E to je to.

Zastrašivanje je metod vladavine, neznanje potpora za širenje priča i pričica, potlačena sirotinja gladna je hleba i igara, a bogata sirotinja sebe.

Životne filozofije se dele na “ove” i “one” i ljudi imaju istu klasifikaciju, svet se deli na “nas” i “vas”. Ljudi su pogodni za podele, ratove, konflikte, konkurenciju. Čovek je nešto sasvim treće. Čovek je sam, plašljiv, zavodljiv, predoređen za stepenik iznad univerzuma u kome svi dišu isti vazduh, ofucan, mlak, sladunjav, onaj od koga ti pripadne muka posle par sekundi. Tako da, pak pripadaj samo sebi, mače. Jer Duško kaže, a njemu se da verovati: “I jedni i drugi misle da je bolje na drugoj strani. Kad utvrde da nije, vratiće se tamo odakle su pošli”.

Znaš mače: “Dobro želi da postane bolje; bolje da bude najbolje, a samo glupi i tupi misle da su dobri takvi kakvi su”.

Grupost je posebna vrsta nežnosti, žaljenje krucijalan oblik društvene angažovanosti, povlačenje jedina borba koja je prihvatljiva. Mače ova bitka je naša, nije bitno kakavi su neprijatelji, bitno je koliko si jak protivnik. Nije nikada onako kako želiš, ali bitno je da ne bude ni onako kako ne želiš. Najbolje se nauče lekcije, kada dobiješ jednu vaspitnu: “Sedi jedan“. Prosto je mače, sreća je tako velika i dostupna. I slobodno podvikni tupanima: „Kad ste glupi ne igrajte se pameti“.

Ušuškaj se dobro u svom svetu mače, upijaj smisao, diši umetnost, dolaze bolji dani, ali i gori.  Ne daj da te uznemiravaju oni sa viškom vremena i manjkom života, mnogo ih je.

Neke boje ožive tek u mraku jer nisu za svačije oko. Ćao mače.

Izvor fotografija: favim.com


Jelena Pavlović je student IV godine na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, online novinar, pisac u okviru Narodne biblioteke Srbije – savremenih pisaca, autor romana “Tajne robotovog mozga”, i istinski opsednuta igrom reči, inspiracije i misterije ljudske duše. Priroda, samoća, život, ljubav, životinje, knjiga su punjači za baterije inspiracije.

Editors choice