Ne radiš ništa jer ti je dosadno – dosadno ti je jer ne radiš ništa

Ne radiš ništa jer ti je dosadno – dosadno ti je jer ne radiš ništa

I tako u krug. Mnogima je danas poznat taj sindrom. Ali nije nastao danas, dosada postoji oduvek! Jedino što se nikada nije smatrala nečim ozbiljnijim od prosto dosade.

Ali – dosada ubija jer zaista jedino što ona proizvodi je još dosade – ali dokle?

Za decu napravljene su igračke da se ne bi dosađivala, ali oni koji nisu deca moraju sami sebe da zabavljaju!

Pošto dosada nije bolest, za nju i ne postoji lek, ili medicina teško može da pomogne. Čovek mora sam u sebi da pronađe motiv da je pobedi jer protiv nje se treba boriti.

Moj najbolji predlog je neki fizički rad – sport na primer! Bilo koji fizički rad odvlači pažnju jer se čovek koncentriše na to što radi. A treba da odvuče pažnju od pomisli na to da je sve dosadno i da ništa nije zanimljivo. Kada bi čovek prestao da razmišlja o tome kako je sve nezanimljivo, možda bi i našao nešto čemu će se posvetiti.

Dosada je postala predmet istraživanja nekih naučnika kao i filozofa, ali i dalje je nedovoljno istražena. Ono što jeste utvrđeno je da dosada nije nedostatak aktivnosti kojim bi se čovek bavio, već neinteresovanje za postojeće.

Može postojati trenutna ili hronična dosada. Trenutna je dosada izazvana nekim konkretnim okolnostima i više se odnosi na te okolnosti: konkretnu situaciju u kojoj nam je dosadno da učestvujemo. A hronična dosada je sa naše strane: do nas je što nas baš ništa posebno ne interesuje, gde god da smo i šta god da radimo.

Sa druge strane postoje tri vrste trenutne dosade. Prva nastaje kada ne možemo da radimo ono što hoćemo, druga kada moramo da radimo ono što nećemo, a treća kada jednostavno ne umemo aktivno da se uključimo u ono što smo hteli da radimo.

Takva dosada povezuje se sa nedostatkom koncentracije i depresijom. Depresija može da bude i uzrok i posledica dosade. I onda se predlaže uzmi pa radi nešto, kao što sam ja gore napisala, ali to nije tako lako, jer je dokazano da je teško koncentrisati se i raditi nešto što te ne interesuje. Ali ja opet predlažem: neki sport – tu ne mora ništa da se razmišlja ni da se koncentriše!

I Seneka je rekao: “Dan je dug onome koji ne radi.”

I iako se dosada ne karakteriše kao opasna ili slično, može da vodi ka još dubljoj depresiji, i destruktivnim tipovima ponašanja, pušenju, kockanju itd. U Škotskoj je na primer urađeno ispitivanje prema kome je 95% ispitanika priznalo da koristi drogu samo iz dosade. A slično je dokazano i kod kockara.

U knjizi Oskara Vajlda, “Dorijan Grej”, jedan od glavnih junaka kaže Dorijanu “Jedina strašna stvar na svetu je dosada, Dorijane. To je greh za kog nema oproštaja.”

Ja takođe mislim da su ideje mnogih filozofa mogle su da nastanu iz dosade. Zašto je u Srbiji manje filozofa ili zašto filozofi nisu bili stočari ili ratari? Pa oni su morali da rade. Samo viši slojevi mogli su (iz nedostatka nečeg konkretnijeg) posvetiti vreme razmišljanju i tako doći do raznih zaključaka! Neke su smatrali ludim, a sve njihove ideje previše čudnim. A ako je nešto moglo da ih izludi to je dosada, koja ih je tako uvela u neke nove samo njima poznate svetove.

I Fridrih Niče patio je od depresije. Od dosade nije jer nije postojala dijagno za dosadu, ali i sam je rekao da ga nije ništa mnogo uzbuđivalo niti se mnogo radovao oko bilo kog svog uspeha, čak ni kada su mu ponudili da predaje na univerzitetu, a nije još bio ni doktorirao, što je za to vreme bilo nezamislivo. Nije mu bilo ni zanimljivo što je bio najmlađi profesor ikada na tom univerzitetu. Gledao je na sve relativno ravnodušno.

A onda su nastale njegove ideje o novom Bogu, Zaratustri, ideje o novom svetu!

Bio je dovoljno imućan da ne mora da razmišlja o tome kako će zaraditi za naredni put u Italiju ili posetu svom prijatelju u Francuskoj. Dakle nije morao uopšte ništa da radi, imao je mnogo i ovaj naš svet je prestao da ga oduševljava i interesuje. Postao mu je dosadan?

Pa je stvorio novi.

A može biti da i oni koji pišu o dosadi pišu iz dosade!


Bojana Ilić je studentkinja germanistike i danskog, obožavateljka Nemaca i nemačkog jezika, plavih ljudi i sladoleda! Zapravo obožavateljka svih jezika, sa misijom da govori barem 8 (uskoro). Kažu kreativna, ona bi pre rekla šarena. Jer život je šaren…

Komentari