Ti. Ti si sasvim, još jednom, u meni. Ja. Ja sam još uvek, nakon tebe, zauvek u sebi. Ti, ti nastavljaš gde si onda nemarno zgazio opušak istrošenih nas. Ja, ja sam u tom dimu za koji ni ne slutiš da je izdah tvoga zbogom.

Vraćaš se.

Tvoj tanak korak ka meni, meni je težak. Tvoj jezik obnove nekom je lažljiv. Tvoje je pokajanje nekome kajanje što te je sreo. Tvoje su oči, blistave, u mojima, mojim suzama pomračene. Tvoje je sve u meni sveto do sveta koji je tvojom rukom srušen. U tom svetu već nema čoveka kog sam volela, u njemu je čovek koji je jednom prestao da voli mene.

Moliš.

Vidiš, svet nije mali; ali je tesan kada se dželat i žrtva sretnu. Za takve mesta nema. Takvi skupa ne traju dok ih oboje ima.

Možda i nismo slučajno progovorili. Možda bi nas tišina, da smo se mimoišli samo, pogorela rečima što tinjaju iz jedne pobačene i tvojom voljom odbačene ljubavi. Možda bismo do ruba ulice jedino do sopstvenog ruba stigli, da smo, na ovom, ipak za nas, tesnom svetu, tesnih i ćutljivih duša prošli jedno pored drugog samo.

I, nemam te osmehe više, osmehe od tvoje nevere jače, da istu nadjačavaju. I, nemam te snage da snagu izdaje razorim. I, nemam te ruke na kojima si umoran od sebe, sebe sebi mogao da vratiš. Nemam te oči koje viđale zoru sa tobom nisu. I nemam te oči koje bi, mrak koji za stopama nosiš, htele da suzama ponovo dane.

unnamed10 Ne smeje se s onim zbog kog si jednom plakao

Nikad kao nekad

Vraćaš se.

Zaboravljaš; ili samo ne znaš šta je do povratka, tvojim odlaskom, u meni bilo. Ili željan krvi, jednom uništeno želiš da još jednom uništiš.

Idi.

Bol ne može da bude jača.

Odlazi.

Ja samo jednom isto gubim.

Ja samo jednom mogu tebe da preživim. Ja samo jednom za istim plačem. Ja samo jednom želim da pamtim kako srećan bez mene drugoj odlaziš.

Vrati se.

Vrati se rukama iz kojih bežiš do mene, vrati se njima, tim rukama kojima si pošao srećan i sam od mene. Ne traži me kakvu me pamtiš – spremnu zbog ljubavi da sebe izdam. Ne traži me kakvu me imaš u sećanju. Tog sećanja jedino u tvom sećanju još ima. Ne traži da još jednom volim što već volim. Ne traži da te pustim, da i ti mene još jednom pogrešno uveriš da me voliš. Ne traži da se ponovo sa tobom smejem, jer ne smeje se nikada, kao nekada, sa onim zbog kog si jednom plak’o.


Elena Ederlezi

Editors choice