Ostavili smo momka koji se svima sviđao
Sviđao se i nama, dok nam se sviđalo sve što se svima sviđa. Dok smo se klanjali idolima stabilnosti, materijalne sigurnosti, izvesne budućnosti. Samo besna, nezahvalna, luda, a možda i zaposednuta žena može da odbaci vrednosti kojima je naučena i da traži ko zna šta, samo zato što je umislila da tu nema ljubavi i da nije srećna. Ma nemoj! Šta ti zamišljaš, da se svi ostali vole i da su srećni u svojim vezama?!
Ups! Eto grma, a eto i zečeva. Na gomili.
Postavili smo granice kojih do sada nije bilo
Drznuli smo se da zaštitimo svoj lični prostor – ne javljamo se na telefon, zahtevamo da se poštuje naš raspored, a kad su nam zadnji put banuli i doneli klopu, mi smo ih brže bolje ispratili. Sigurno se sa nama dešava nešto strašno! Možda smo bolesni, umiremo, krijemo u stanu kriminalca, ili ko zna šta nam se mračno i nenormalno dešava, kad smo se pobunili protiv komunikacije i odnosa na koji su oni navikli. Ne pada im na pamet da imamo potrebu da uspostavimo disciplinu u svom životu, da imamo druge prioritete i da ne želimo da nas neko uznemirava. Tojest, ne pada im na pamet da nas oni uznemiravaju, a kad im padne, onda su uvređeni. Kad su svi oko nas uvređeni, onda sigurno radimo nešto dobro za sebe.
Izvori fotografija: designscene
Aleksina Đorđević
