Neka druga muzika: Esbjörn Svensson Trio

Neka druga muzika: Esbjörn Svensson Trio

Kad se osvrnem, nekako ne čudi što je smrt Esbjerna Svensona (Esbjörn Svensson) vezana za vodu. I njegova muzika je takva, bilo tiha ili bučna, prepoznatljivog toka ili ne, jednostavno postoji. Možda bih mogao da je uporedim sa vrelom kafom, potrebno je prvo da opečete jezik da biste, pod uslovom da skupite hrabrost da nastavite dalje, kasnije potpuno uživali u njoj. A onda, nakon nekog vremena, shvatite da je uz tu muziku jutarnja kafa dobila na aromi.

Esbjern Svenson je bio švedski džez pijanista koji je početkom devedesetih, zajedno sa Denom Berglundom (Dan Berglund) na kontrabasu i Magnusom Estremom (Magnus Öström) za bubnjevima, osnovao Esbjern Svenson Trio (Esbjörn Svensson Trio), ili, kako su ih češće nazivali, E.S.T. Svoj prvi album “When Everyone Has Gone” objavljuju 1993. godine, i već njime postižu zapažen uspeh na severu Evrope, a Svenson dobija nominaciju za “najboljeg švedskog džez muzičara”.

Jedan od razloga njihovog kvaliteta je i taj što u bendu nema vodećeg instrumenta, već sva trojica, virtuozi na svom instrumentu, “furaju” ka neverovatnoj sintezi, stvarajući poseban zvuk, te ih ne smatraju bez razloga jednim od najboljih savremenih inovatora džez muzike u Evropi. Iako se oni ne bi složili sa tim, a posebno Esbjern Svenson koji je jednom prilikom rekao, parafraziraću, “ono što mi radimo, ako ga već morate nazvati nekako, pretpostavljam da jeste džez… ali ne ono što je džez nekada bio.” I jeste činjenica da su pomerili težište džeza, na sopstveni način. Veliku ulogu u tome ima činjenica da se Svenson i Estrem znaju iz detinjstva i da su sami učili kako da sviraju na svojim instrumentima, obojica razvivši jedinstveni stil, a Svenson kasnije upisuje i Royal College of Music u Stokholmu, studirajući tamo četiri godine.

Nakon live CD-a 1995, objavljuju i album “E.S.T. plays Monk”, 1996. godine, kojim odaju svoje poštovanje Telonijusu Monku (Thelonious Monk), možda i najboljem američkom džez pijanisti, pokazavši time i uticaj Monkove bi bap muzike na sopstveno stvaranje. Obe godine, Esbjorn Svenson dobija nagradu za najboljeg švedskog džez muzičara. Konačno, E.S.T. objavljuje album “From Gagarin’s Point of View”, 1999. godine, kojim postižu širi međunarodni uspeh i dobijaju odlične kritike.

Godinu dana kasnije, 2000, E.S.T. objavljuje album “Good Morning Susie Soho”, koji im donosi nagradu od strane Jazzwise UK za najbolji album godine, i učešće na najprestižnijim muzičkim festivalima širom Evrope, a konačno i proboj na američko tržište, gde Sony Columbia objavljuje njihov prvi CD, “Somewhere Else Before”, kompilaciju albuma “From Gagarin’s Point of View” i “Good Morning Susie Soho”. Nakon objavljivanja albuma “Strange Place For Snow”, 2002, kreću na veliku turneju po Evropi, SAD-u i Japanu, a sam album dobija brojne nagrade u Evropi. Kombinujući tradicionalni džez, rok, klasičnu muziku, ritmove fanki muzike i elektro deonice, E.S.T. su uspeli da stvore jedinstvenu zvučnu kutiju, koja je na koncertima širom sveta, izvođenim uglavnom u rok salama kako bi svoju muziku približili mlađim generacijama, podizala publiku na noge, nagoneći je čak i na pevanje. Nakon albuma “Seven Days of Falling”, 2003, koji doživljava veliki uspeh, kreću na turneju po SAD-u sa K.D.Lang, svirajući na stadionima i velikim dvoranama pred ogromnim brojem publike, dobijajući i dalje nagrade u Evropi –  švedski i francuski Gremi, i ponovo nagradu za najbolji album godine, od strane “The Times UK”. Švedski Gremi dobijaju i 2006, za album “Viaticum”, objavljen godinu dana ranije, kojim su samo potvrdili koliko dobru muziku sviraju.

Čime objasniti nastanak, a i samu veličinu njihove muzike? Možda je jedan od razloga za to što je majka Esbjerna Svensona svirala klasičnu muziku na klaviru, te se element ozbiljnosti može tražiti u uticaju Baha (Bach) i drugih kompozitora na njih. Jer, i pored neobičnih, donekle i duhovitih naziva njihovih pesama, poput “Definition of a Dog”, “What Did You Buy Today”, “Did They Ever Tell Cousteau” ili “The Unstable Table & The Infamous Fable”, njihova muzika se nikako ne može okarakterisati lakom. Možda uzroke lirskih i melanholičnih melodija treba tražiti i u samom položaju nordijskih zemalja, hladnim, udaljenim prostranstvima, u kojima se čovek oseća usamljenim. Svojevrsni eskapizam? Voda je eskapizam, donosi mir. Donela je mir i Esbjernu Svensonu, u julu 2008. godine. Nakon toga je objavljen i album “Leucocyte”, potpuno drugačiji od prethodnih, najteži i najmračniji u njihovoj karijeri, kao predskazanje za ono što dolazi, smrt Esbjerna Svensona i kraj petnaestogodišnje interakcije trojice sjajnih muzičara. Ipak, ono što je ostalo iza njih jeste muzika, a kao što je i sam Svenson u jednom intervjuu rekao – “Dobra muzika je dobra muzika”.


Davor Radulj – “Radi” ga umetnost, pametan humor – “There’s a fine line between fishing and just standing on the shore like an idiot” (Steven Wright) – i razgovori koji stvaraju atmosferu “izmeštenosti”.