Prvi sunčani dani obavezno donesu lepo raspoloženje. Nekako nas podstaknu da se pokrenemo i da se više osmehujemo. U svakom slučaju, početak kalendarskog, baš kao i početak onog pravog proleća, jesu praznici koji se u mnogim zemljama tradicionalno proslavljaju.

Japan

Hanami, verovatno najvažniji praznik u Japanu, posvećen je upravo kultu proleća. Ova svetkovina u svakom mestu traje oko dve nedelje, održava se od početka marta do sredine maja, a sve u zavisnosti o kom se delu arhipelaga radi. Obeležava se masovnim odlascima u parkove radi uživanja u prizoru cvetanja trešnjinog drveta. Uz pesmu, hranu i piće pripadnici svih generacija raduju se buđenju prirode.

Koliko je za Japance dolazak proleća specijalan potvrđuje i to da od kraja februara, nakon redovne vremenske prognoze, uvek sledi važno obaveštenje o tome gde će narednih dana cvetati trešnje. Isto tako, u ovom periodu televizijske ekipe putuju po zemlji snimajući narod koji se zabavlja pod širokim krošnjama, a sve se to prikazuje u udarnim terminima.

Iako je poznato da budizam propoveda duhovno povezivanje sa prirodom jednostavnim upijanjem svih njenih lepota, istoričari tvrde da ovaj običaj ipak nije direktno povezan sa religijom. Naime, Japanci su narod koji izuzetno voli cveće. Čak su i nekadašnji japanski plemići u srednjem veku za svoje porodične grbove uzimali cvetove umesto raznih životinja koje su veličali ostali feudalci širom sveta. Trešnjin cvet, međutim, niko nije smeo da prisvoji. Za narod Zemlje izlazećeg sunca on je oduvek predstavljao poseban simbol, a zbog svoje krhkosti, kratkog trajanja i izvanredne lepote, često su ga poredili sa prolaznošću ljudskog života.

slika111 Nekako s proleća

Za Japance trešnje predstavljaju dar prirode koji se tretira kao ukras, i koji postoji isključivo da bi se posmatrao

Kina

Za razliku od Japanaca, Kinezi svake godine slave početak lunarnog kalendarskog proleća. Prvi dan čuvenog petnaestodnevnog proletnjeg festivala ujedno je i prvi dan kineske Nove godine, u narodu je poznat kao Nian. Gotovo uvek pada na drugi mladi mesec posle kratkodnevnice. Nekoliko dana pre Praznika proleća, Kinezi detaljno čiste i sređuju svoje domove. Isto tako, na zidove se kače raznobojne slike, prozori se ukrašavaju velikim papirnim cvetovima, a na ulazna vrata postavlja se kineski karakter Fu, koji simbolizuje sreću.

Prvog dana svetkovine, svi porane i krenu u posetu prijateljima, kako bi jedni drugima čestitali dolazak Nove godine i dolazak proleća. Kako običaji nalažu, nosi se svečana garderoba, najčešće crvene boje, dok su pokloni koji se razmenjuju takođe upakovani u crvene paketiće. Deci se uglavnom daruje novac zato što se veruje da novčani darovi teraju zle duhove.

Indija

Povodom početka proleća, u Indiji se u martu odvija neobičan festival boja poznatiji kao Holi. Kako legenda kaže, nekada davno je živeo Prahlad, sin zlog kralja Hiranjakašipua. Pošto je odbio da ratuje na očevoj strani, celog života je trpeo surova zlostavljanja. Jednom prilikom, kralj ga je stavio u krilo svoje sestre Holike, koja je bila čuvena po tome da joj vatra ne može nauditi. Hiranjakašipu je zatim zatražio od nje da sedne u plamen, ne bi li Prahlad izgoreo. Međutim, Holika je bila ta koja se zapalila pošto nije znala da je otporna na vatru jedino ako u nju uđe sama. Kako god, Prahlad je preživeo, i na taj način postao simbol pobede dobra nad zlom.

Praznik počinje da se slavi tako što se u noći punog meseca pale baklje i logorske vatre. One predstavljaju smrt demona Holike, ali i kraj zimskog perioda. U vatru se ubacuje granje, lišće, cveće i kokosov orah, koji se nešto kasnije vadi, a jede se njegov unutrašnji deo. Po završetku rituala sledi gozba na kojoj se kao specijalni opojni napitak služi takozvani tandai, mešavina slatkog mleka i kanabisa.

Sledećeg jutra, okupljaju se prijatelji i rodbina, i jedni druge posipaju obojenom vodom i najrazličitijim bojama u prahu. Šareno veselje obično traje do kasnih popodnevnih sati, kada euforija polako počinje da se stišava.

slika29 Nekako s proleća

Festival boja uvek je propraćen smehom, igrom i pesmom


Vanja Rajić Komplikovana i neodlučna, i dalje bezuspešno pokušava da smanji dimenzije svojih ogromnih očekivanja. Uvek traži, često pronađe, brzo se zasiti. Jede sir i čokoladu, nema običaj da se moli, a najviše voli da bude budna dok ceo svet spava.

Editors choice