Nekoliko sitnica koje naučimo nakon “pogrešne” veze

Nekoliko sitnica koje naučimo nakon “pogrešne” veze

Kada prekinete vezu koja je za vas bila “pogrešna”, ono prvo što se oseti je bol, bol iznutra. Osećate se usamljeno i kao da je otkinut jedan deo vas, a zaboravljate da ste jednom davno i bez tog dela postojali vi!

Iznutra vas kida želja da ga nazovete, zagrlite, da mu čujete glas, a najgore od svega je što se sećate samo lepih trenutaka. Na pamet vam neće pasti sve one loše stvari zbog kojih ste plakali i kidali živce, milion puta poželevši da niste ni počinjali s tom vezom. I šta sad, cmizdrićete do kraja svog života? E, pa gubite vreme, drage moje, neće kraj tako skoro i bolje bi vam bilo da se trgnete i počnete sa procesom obnavljanja sebe.

Da počnemo sa onim što morate shvatiti i uraditi čim dođe do kraja jedne takve veze:

Normalno je da vam je u početku teško i da ćete često plakati. Neće vam biti ni do čega, ali savetujem da radite upravo suprotno od onoga što u tom trenutku želite. Želite da ga nazovete? Nikako! Uživaće u tome što ste ponovo “pali” na njega i što je “jači” od vas, a to ne prija vašem egu, zar ne? Zato, glavu gore, budite na pristojnom odstojanju od telefona i sačuvajte ponos.

Želite da se zatvorite u stan i plačete ceo dan, daveći se čokoladom i čipsom? Što se plakanja tiče, to je u redu. Poznato je da suze imaju moć da donekle ublaže osećaj težine i boli. Najbolje je da se isplačete u samoći, dajte sebi oduška daleko od drugih očiju, jer niko ne mora da zna koliko je vama teško. A što se čokolade i čipsa tiče, na to zaboravite! Ako mislite da će vam od toga biti bolje, neće, naprotiv, ješćete se od muke onda kada vaga počne da pokazuje pet kilograma viška i kada ne budete mogle da se uvučete u omiljene farmerke.

Slika 1.1 Nekoliko sitnica koje naučimo nakon “pogrešne” veze

Skrenite misli, okrenite se novim počecima, pronađite sebe

Čim prođete tu prvu fazu, počnite sa izlascima. Nije rešenje da se odvojite od sveta. Priznajte da, kada ste sami, stalno razmišljate o njemu. Zato je najbolje skrenuti misli. Nazovite nekoga koga dugo niste videli, obnovite stara prijateljstva, sklapajte nova, upoznajte nove ljude. Iznenadićete se kad shvatite koliko ste zapostavili svoje prijatelje za koje, naravno, niste imali toliko vremena i koliko ste im nedostajali, a postoje i mnogi ljudi koji žele da vas upoznaju. Pružite im šansu.

I, kada sve to prevaziđete, počnete da izlazite i dani vam više nisu ispunjeni samoćom, i dalje vas boli, doduše, malo manje, ali bol je ipak tu. Tu bol nosite u sebi i neće skoro nestati. Budite toga svesni. Sitnica je dovoljna da vas podseti na njega i da vam osmeh nestane s lica, ali pokušajte ovako: pogledajte njega, šta on radi? Kako podnosi sve to? Zabavlja se, izlazi, svaki dan šeta novu mačku i život mu je postao uzbudljiviji otkad je upao među “slobodne i divlje” ! Zapitajte se šta vas sprečava da to uradite?

Ako može on, možete i vi, iako vam je svega dosta, muka vam je i ne želite to, u inat tom osećaju tuge i nesigurnosti, dopustite sebi stvari koje pre niste mogli i, videćete, to će vas osloboditi.

Ako ništa drugo, bar ćete shvatiti da ta veza nije vodila ničemu i lakše ćete se pomiriti s tim. Bol neće prestati. Samo će s vremenom postajati sve manja i manja dok ne postane toliko mala da se samo nasmešite kada je osetite i to potraje jedan trenutak, jer loše stvari i ne zaslužuju više vremena u ovom životu, a život je ionako prekratak. Ulepšajte ga!


Jovana Sotirov je večiti sanjar, komplikovana dvadesetogodišnjakinja koja i dalje želi da vrati vreme i ponovo proživi detinjstvo jer smatra da je mnogo toga u njemu propustila. Voli da čita priče sa srećnim krajem jer u njih još veruje i tvrdi da samo oni koji otkriju ljubav u sebi, znaju razlog svog postojanja.