Neki tamo mali ljudi su pre mnogo godina (2006) odlučili da, pored toga što su dobri sebi, žele i za druge da budu, ali ne za bilo koga, već za one kojima je neophodna tuđa dobrota. Okolina je dobro reagovala, prihvatala i pridruživala se tim ljudima. Godinama usrećuju dosta dece, porodica i daruju osmehe, što je njihova glavna misija. Tako je postepeno, 2009. godine, nastao prvi studentski fond “Osmeh na dar”, čiji smisao i cilj nisu lični interesi, nego interesi najmlađih i porodica, koji teško žive, kako sa Kosova i Metohije tako i u ostalim delovima Srbije i šire. Vremenom su mali ljudi postali veliki zbog toga sto čine. Sve ih je više bilo. Sve je to uticalo da se 2012. godine preregistruju u prvu studentsku fondaciju “Osmeh na dar”, čiji je suosnivač Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, ona se svakim danom, svakom akcijom, sve više širi. Ponosno mogu da se pohvale da ih ima nekoliko stotina, kako u Beogradu tako i u drugim gradovima (Novi Sad, Niš, Kragujevac, Svilajnac, Jagodina itd). Svi oni uživaju da daruju drugima osmeh, ali i još toga. Zahvaljujući gorepomenutom Pravnom fakultetu i raznim sponzorima, donatorima, ljudima koji prepoznaju humane ideje, pruža se materijalna pomoć bolesnoj, siromašnoj, ugroženoj, deci sa invaliditetom i deci bez roditeljskog staranja. Njihova najveća novogodišnja akcija je već nešto po čemu su prepoznatljivi.

Ove godine preteča velike akcije je akcija humanitarnih brojeva. U saradnji sa operaterima (Mts, Vip, Telenor) ponosno mogu da kažu da su se uključili sa velikim zadovoljstvom u akcije prikupljanja sredstava za Dušana Travicu – dečka nastradalom u saobraćajnoj nesreći u Americi, koji nema zdravstveno osiguranje, a u kritičnom je stanju i Milanu Miljušević – devojku koju čeka operacija noge početkom decembra u Turskoj, da se spreči amputacija. Sve su to mladi ljudi, junaci koji zaslužuju svu našu pažnju.

Niko ne bira kada će se razboleti ili doživeti saobraćajnu nesreću, ali oni su u malo nepovoljnijem položaju dodatno sad, s obzirom da im se to dešava u jeku humanitarnih afera, raznih prevara, malverzacija, a njima izlečenje zavisi od nas! Razumljivo je da ljudi gube poverenje s obzirom šta se sve proteže kroz medije.

Ja, ne kao aktivista fondacije, već kao neko ko saoseća sa ovim mladim ljudima (s obzirom da smo sličnih godina), apelujem na sve vas da za početak učinite mali napor i pogledate ovaj spot, jer svakim pregledom pomažete Milani. Ako želite na još neki način da pomognete, pošaljite praznu poruku na 2012, a zatim i na 5822, na taj način donirate po 100 dinara oboma. Možda će neko reći mnogo je, posle ću, možda je prevara itd.

Ne, pošalji sad!

Pomislite samo koliko ste puta prekoračili račune, trošili kredite na mnoge nebitnije stvari, a ovim činite dobro delo. Ako možda smatrate da ste u mogućnosti i više od ovoga da učinite, sa zadovoljstvom vas upućujem na sajt fondacije gde imate sve dodatne potrebne informacije vezano za ova dva slučaja (www.osmehnadar.org). Na sajtu se i vidi sav “Osmehov” rad, sve crno na belo.

Mislite prevara?!

Znam da vas neće umiriti to što vam ja, kao aktivista pomenute fondacije, kažem – ne, nije prevara, verujte mi, ali gledajte ovako, sve i da je prevara (a napominjem – nije) vi ispadnite čovek, učinite dobro delo zbog vas samih, a ako neki muljaju/varaju “nek ide njima na dušu”, vi ste čisti, da se tako narodski izrazim.

Složan smo mi narod u suštini, videli smo se više puta na delu, ali nas uvek okreću nekim negativnim stavovima, komentarima. Hajde da se odupremo tome, da se opet udružimo i pokažemo da smo mi jedno, da svi težimo istom cilju, da smo humani.

Nije sramota biti human. Ne daj Bože da neko od nas oseti na svojoj koži kako je kada se zavisi od drugih ljudi, kada se javno traži pomoć, ne mogu ni da zamislim taj osećaj.

Hajde da ovim junacima pokažemo da sanjamo njihov san, da ozdrave, da su oni naši i mi njihovi.

Ja se smejem ovih dana, želim i njih dvoje da se smeju. Svi za Milanu i Dušana.


Anđelka Popadić, student prava, dugogodišnji aktivista prve studentske humanitarne fondacije Osmeh na dar. Devojka  sa jasnim stavovima koja vrlo često odleti s grane ozbiljnosti u svet mašte. Sa svima se oprašta pisanjem, koliko god da su bili prisutni u zivotu, kada se stave na papir tu i ostaju. Slaba na lepu reč i jos lepša dela, netolerantna na ljudski bezobrazluk. Istinski hedonista i zaljubljenik u putovanja.

Editors choice