7. Dok ležite u nekom stanju polumrtvila, pokušavate da se setite da se niste slučajno upustili u neke gluposti sinoć. Šta ste uopšte radili? Kako ste došli kući? Pregledate se ne biste li utvrdili postojanje nekih novih modrica ili šljiva na telu. Molite Boga da niste uništili nečiji mebl štof u dnevnoj sobi, porazbijali neke čaše ili se, ne daj Bože, potukli sa nekim. Ili smuvali sa nekim sa kim nije trebalo. Šaljete poruku prijateljima sa kojima ste bili. Ni oni nisu u boljem stanju, a sećaju se još manje nego vi. Znači – ničega. Odustajete od rekonstrukcije događaja od prethodne večeri (pre svega jer vas memorija izdaje oko 1h posle ponoći). Ah! U trenutku kao da ste se otreznili kad ste shvatili da će vas verovatno označiti na slikama na Facebook-u. “Samo to neee!”, vrištite u sebi. Kako objasniti devojci/dečku, rođacima iz Kule, asistentu na fakultetu, kolegama sa posla – grljenje drveta, sedenje na sred ulice i hodanje bez cipela u pola 6h ujutru. Proklet bio i Facebook i dan kada ste napravili profil. Ima da ga ugasite.
8. U nekom bunilu dremate do ručka. Kad ustanete malo vam je bolje, ali definitivno niste u najboljem izdanju. Odvučete svoju umornu telesinu do kuhinje kako biste se okrepili čorbom. Shvatate da vam je u goste došla strina iz Kraljeva i da ćete morati da vodite kurtoazne razgovore celo popodne. Pitate se šta ste zgrešili u prošlom životu, jeste li bili Hitler ili šta? Čemu ova tortura? Vrhunac svega je mama koja iskače iz kuhinje sa čašom vina uz ručak koju vam gura pod nos. Prevrće vam se ne samo želudac nego i organi za koje niste ni znali da postoje. Nekako preživite alkoholni napad i učtivo odbijate. Ocu je već jasno da niste sinoć samo čavrljali sa društvom uz gitaru kao što je prethodno bio obavešten. Samo da vas mala drukara od mlađeg brata/sestre ne oda da ste noćaš jedva uspeli sa primetite razliku između kreveta i poda. Nema veze, posle ćete ga podmititi sa polupraznom kesom bombona koja vam stoji ispod kreveta.
9. Nastavljate da životarite do kraja dana. Imate reflekse polumrtvog rakuna, a Boga mi i ličite na njega sa tim tamnim kesicama ispod očiju. Taj dan vam propada kako god okrenete. Produktivni ste kao industrija automobila iz Zimbabvea, te se molite Svevišnjem da dođe kraj i tom danu ovog leta Gospodnjeg.
I dobro, sad mi recite, zašto pijete? Pored toga što vam narušava zdravlje, vidite koliko ima negativnih posledica. Ne, nemojte mi reći. Znam. Jednostavno volite ukus hladnog piva, ili kvalitetnog belog vina. Volite osećaj koji vam alkohol pruža, osećaj moći i opušenosti. Stičete ustisak da ste duhovitiji, lepši, sposobniji kada ste pod dejstvom te opojne supstance. Zato što sa prijateljima delite neke lepe trenutke. Zato što ćete imati uspomene koje ćete prepričavati za par godina. Pijete zato što uživate i volite. Zato i zaboravljate onu rečenicu iz naslova. Samo ne preterujte, neke stvari koje napravite pod dejstvom alkohola nikada nećete moći da ispravite. A alkohol nije ni alibi ni opravdanje. Živeli!
