Nisam sela za kompjuterom, nemam tršavu kosu. Zverku sam imala, pa sam je “ubila” – jer je mistifikacija te iste samo na ekranima kul. Imati je privatno  isto je kao i pišati naspram vetra. Sada srećno živim sa frajerom od krvi i mesa koji nikako ne spada ni u kakve “Zverke” (Mister Big), “Čak Basove” (Chuck Bass) i slično. Moj garderober, tačnije ormar  je i te kako manji i nemam oko sebe razne Samante (Samantha Jones) i Šarlote (Charlotte York) i kojekakve riđe (ne sećam joj se imena). O muško – ženskim odnosima uopšte ne razmišljam, od toga me boli glava. Razmišljam o njemu i meni, što je drugačije – subjektivno. Eto, samo sam zapalila cigaretu i počela da razmišljam, što je dalo sledeće:

Čula sam da postoje tako neki muškarci koji vole svim srcem svoju izabranicu, ali da ih to ne sprečava da zavire ispod suknje neke druge žene. Čula sam još da takvi svoje blago od sličnih sebi čuvaju. Ako su te dve rečenice istinite, onda će biti i ovo što sledi.

Prevara se onda deli na dva različita tipa: fizička i,  ajde da je tako nazovem, ljubavna. Nama je trenutno zanimljivija ova prevara – izdaja fizičke vrste, jer muškarac u tom slučaju ne ostavlja svoju partnerku. Ide malo naokolo, ali dobro zna zbog kog bi možda i ubio, pa se i vrati.

Šta ako to žena (prevarena) zna? Ako ne zna trenutno, saznaće. U laži su kratke noge oduvek bile. Elem, zna i za nju, i za njega i ipak ostaje “tu”. Ako nekima nije jasno zašto, ovo bi moglo da pomogne.

Slika112 Nisam Carrie Bradshaw

I, tako svi skupa. Koja je od njih pametna, a koja glupa?

– I tako su se srele oči u oči.

Prevarena nije imala čega da se stidi. Svi su znali da je na svim poljima ispunjavala muža / dečka i da joj se nije otrgao iz ne znam kakvih nedostataka, već je možda nasledio taj gen “skok okolo” od oca, komšije (?!)  ili majke. Svejedno sad.

Ljubavnica je crvenela. Jedino mesto gde je mogla da ostane smirena bio je mrak u kome čak ni lice tog zauzetog čoveka nije mogla da vidi kako treba. Mrak, poznato je, omogućava da lakše izvedemo mnoge stvari koje po danu ne smemo – jer su nemoralne.

Prosečna ljubavnica, da naglasim i zaljubljena, razmišlja na sledeći način: “Hm, ipak je kod mene u krevetu. Kad se posvađaju meni dolazi. Postoji u nama nečeg neraskidivog”.

Prevarena žena koja je sigurna u ljubav svog muškarca pak razmišlja ovako: “Vidiš, ti si kurva. Ja sam žena dovoljno voljena da bude sa njim pred svetom, dovoljno prihvaćena da i bez kucanja ulazim kod njegovih roditelja koji me sa osmehom dočekuju i dovoljno sveta da budem majka njegove dece. Ti si kurva i njemu i u njegovim pričama. Za njega nemaš ni kap jedinstvenosti, ne traži te ni po imenu, ni po sećanju, ni nedostatku, traži te po jednoj običnoj rupi koju imaju sve žene. Vidiš, ti ne znaš za njegove suze, strahove, boli, nemire i sreće. Znam da želiš da sve to doznaš i da se nadaš da će jednog lepog i sunčanog dana da te zavoli. Ali, kao i što rekoh, rupa je rupa. Ti si za njega tek telo žene. Nisi ni Ana, ni Sonja, ni Jovana. Nemaš ni 20, ni 25, ni 26 godina. Ti si žena rupa.”

A on u svemu tome razmišlja… Ali, rekla sam već na početku, nisam specijalista za muško- ženske odnose. Ako neko odgovara opisu, slobodan je da se izjasni zašto pored suknje svoje devojke ili žene voli još po koju da zagrne. Ovo isto važi i za devojke.

Izvori fotografija: vergiberation.blogspot.fr, lipstickmakeseverythingbetter


Elena Ederlezi svakako nije ono što drugi očekuju da bude, još je manje ono što očekuje od sebe same. Student filozofije, pisac, pesnik, siroti pesnik. Velika nezadovoljština, fascinirana Romima, opsednuta modom i kune se da je Niče živ sigurno bi ga smotala.

Editors choice