Nisam sponzoruša, majke mi!

Nisam sponzoruša, majke mi!

Dragi moj ti,

Je l’ vidiš kakve se ovo stvari dešavaju u gradu (zemlji) sa nepravednom raspodelom od osam na jedan za nas? Umesto da jurimo ovo malo vas što je ostalo k’o Ameri naftu mi zabušavamo i izmišljamo kojekakve kriterijume.

Obrazovanje, možeš misliti! Kao da mi nije dosta agonije oko učenja, fakulteta i ostalog i još onda i ti, kao moj budući momak moraš biti visokoobrazovan. Nije nego! Moji roditelji su bili glupi i ludi te mi plaćali kojekakve škole, ali zato si došao ti, u vidu savršene kontrateze da mi pariraš svojom prirodnom, neiskvarenom inteligencijom. Ovo važi i za neformalno obrazovanje – eto, ja opet bila blesava i učila kojekakve jezike i pohađala kurseve ne znajući da tamo negde postojiš ti, kome se sistem vrednosti i znanja zasniva na stripovima Alana Forda.

Potpuno te razumem dragi moj, kad sa rezigniranim prezirom kažeš za neku da je sponzoruša. Izgled jeste jako bitan, ali ne po cenu da ne vidiš dalje od svog sjaja za usta. Eto, ja volim tvoju bradu od tri dana. To je tako ruralno seksi, da kad te vidim odmah zamišljam kako se krešem sa nekim punokrvnim junošom iz španskih serija, da, takvu senzaciju izazivaš u meni. Ove glupačice neka jure fićfiriće i picane, meni se tvoje majice na rupice i raspale patikice zaista dopadaju. Ne zameri na mojoj obimnoj garderobi, ona je zaostavština iz prošlog života, kada sam bila ubeđena da se ljudi moraju lepo oblačiti da bi bili prihvaćeni.

Kad smo već kod garderobe, odmah se tu nadovezuje i tvoja motorizovanost. Pa samo još kuje iz devedesetih očekuju da im momak ima auto! Ima li šta lepše od vatačine na klupi, ili u zimskim danima, po tramvaju? Pa onda vraćanje peške kući na Medak, pa kilometarske šetnje oko Ade… naravno, kada budem bila na visokim potpeticama moraćemo birati kraće trase, a za godišnjicu veze nadam se da ćeš nas počastiti taksijem. Inače, ja imam položeno, stoga ako naša veza bude dobila ozbiljniji tok, uzeću očev auto i koristiti ga u naše svrhe. Ako se desi da jednog dana i ti nekako kupiš auto, ne brini, neću insistirati da me redovno odvoziš kući.

Naravno da ne volim skupe izlaske, mili moj budući dragi! Ni sama ne mogu da shvatim kako neko može da da 1000 dinara za račun u kafiću, ili, ne daj Bože još više za račun u restoranu. Sve si u pravu, dragi – to su obični pozeri i šminkeri koji ne znaju da uživaju u životu. Jedva čekam da idemo po onim tvojim svirkama, pijemo pivce iz dvolitre, posećujemo all inclusive žurke! Možemo i u parku da izblejimo celu noć, samo da nije puno hladno. Mada, ima li boljeg provoda kada smo sami (kod mene, naravno) na gajbi, pa nam dođu u goste tvoj stondirani ortak i njegova hipster riba? Joj, jedva čekam!

marilyn diamonds1 Nisam sponzoruša, majke mi!

Nisam sponzoruša, majke mi

Na izlaske se nadovezuje i društvo. Iskreno, puk’o mi je film od ovih, kako ti kažeš, fensera. Opterećeni izgledom, karijerom, sobom. Jedva čekam da upoznam tvoje gotivno društvo i započnem sa njima određene teme. Takođe, moje drugarice, silikonske nimfomanke ima da odlepe na tvoje ortake. M’s'm, nisu one nimfomanke, ali, ko bi ostao imun na prisustvo jednog cool besmislenog besposlenog kladioničara (a znam da su ti svi drugari takvi, hihi)? Već vidim kako zajedno bacamo hejt na ekipe iz Strahinjića Bana i Obilićevog venca. Možda me tvoji u početku neće prihvatiti, pogotovo ona tvoja debela najbolja drugarica iz detinjstva, ali, daću sve od sebe da ih ubedim da nisam samo vreća sisa.

Ljubljeni moj, tek si prešao tridesetu, stoga je prerano da razmišljaš o karijeri. Eto, ja imam kakve takve prihode, malo od tatice (ne znam zašto ne voliš mog taticu i stalno ga prozivaš) malo od poslova kojim se bavim, i normalno je da ne očekujem od tebe da privređuješ! Jer sve su to stoka i privatnici koji otimaju od naroda, poštenog i vrednog kao ti, a opet i kod njih se nemoguće zaposliti bez veze, što ti kao moralna gromada odbijaš. Znam mili moj, ti nikada ne bi radio za €300, kad sa svojim kapacitetima možeš i za €1000, ako ne i više! Ne znam samo čime bismo hranili naše tiće ako bi do toga došlo iznenada, al’ opet, ne sumnjam u tvoje volšebne kladioničarske sposobnosti predviđanja. Znam, to je umetnost, rekao si mi.

Nadam se da nisi pomislio kako sam drska te očekujem da imaš rešeno stambeno pitanje. Eeej, pa ko pošten i normalan u ovoj zemlji ima svoj stan? Osim toga, tako me uzbuđuje pomisao na seks u tvojoj sobici dok ti je mlađi brat na časovima gitare, da ti to ne mogu opisati. Biće mi malo neprijatno da se iskradam noću pa možda naletim na tvoju babu u hodniku kako ide da izvrši malu nuždu, ali, sve ću ja to izgurati zbog tebe. Zapravo, ne znam šta bi mi bilo milije: da živiš u Kaluđerici sa užom porodicom, babom, dedom, tetkom i koker španijelom, ili da si pitomac doma, pa ja onda kao dolazim kod tebe, noćim na kvarno i zajebavamo čiku sa recepcije, aw!

Vidiš, moj fiktivni budući dragi, da bi naša veza išla kao podmazana. Odbacila bih nekako sve te bagove koje vučem iz prošlog života, dok sam jurila frajere koje ti tako slatko ismevaš. Odrekla bih se čak i Dženana Lončarevića i hipstovala i hejtovala uz one tvoje, Kandžu, Kodžu i Nebojšu.

Samo mi, tako ti svega, reci da nisam sponzoruša! Jer, ti ne znaš kako je nama, paženim i odgajanim od najranijeg detinjstva, kako-tako vaspitanim i obrazovanim, doteranim, opskrbljenim, društvenim i uspešnim devojkama, kada nam tako neki prejebano cool lik kaže da smo sponzoruše! Toliko se potresemo da moramo da se počastimo šuzama na rasprodaji, ili nekim razbacanim Audi momčićem, ili salatom od marinirane hobotnice.

Pa zamisli da ja tebi kažem da si klošar!
Upravo sam to rekla.


Sonja Martić je ekspert za profilisanje gradskih faca i vodič kroz ljudske klišee, flegmatična kučka sa ogromnim srcem, koja u sebi nosi neverovatan spoj patrijarhalnog i proevropskog.

Komentari