Dragi dnevniče,

Kada sam jutros uključio naš najdraži Facebook, sačekalo me je iznenađenje. Opet se gomila nekih sranja u interfejsu ove web strane promenila. Naime, Facebook voli da priredi takva iznenađenja svojim korisnicima, bez pitanja – samo pretumba sve tvoje stvari, kao kad majka upadne tinejdžeru u sobu i popakuje stvari u ormane i fioke, i pritom baci sve tvoje porno magazine. Efekat je sličan: malo psuješ, vređaš, tražiš (gde mi je sad ovo i ono), ali se brzo navikneš i počneš da se snalaziš u novonastaloj situaciji. Na kraju krajeva magazine si već izgustirao, a i one omiljene farmerke su ponovo tu, ipak ih nisu oteli vanzemaljci.

Kao po običaju, posle nekoliko “fak” konstatacija – gde su mi sad grupe, gde su mi sad pejdžz – i slično, počnem lagano da se snalazim.

Ja nisam web marketing stručnjak da sada pišem o prednostima i manama ove transformacije, ja sam samo običan lelemud koji želi da se snađe na svom Facebook profilu.

I tako, u tom babranju po njuzfid strani skapiram da mi sada sa leve strane stoji i jedna nova opcija – “Lists“. I ne samo da stoji opcija “Lists”, nego stoji i predlog raznih lista, “Najbliži prijatelji” (šta god to bilo), “Familija” (Gangulići nemaju profil na Facebook-u), “Ljudi iz kraja” (to su kod mene sve “Radovci”), “Smarači” (90%), “Restrikted” (9%) i još nekoliko komada koje ne znam kako su uopšte predložili.

“Ništa ovo ne valja”, promrmljah sebi u bradu. “Ovo ne odgovara realnom stanju na mom profilu. Pravom muškarcu poput mene liste moraju biti izdeljene po sledećem principu:

– Oni
– One koje sam već jebao
– One koje bih jebao
– One koje ni kao mrtvu mačku na putu ne bih ni štapom dirao, a kamoli jebao

Rečeno – učinjeno, nove mogućnosti za progon i prismotru na Facebook-u moraju biti do kraja iskorišćene.” Završih svoj monolog i odmah zatim, radosno, poletno počnem da pravim jednu po jednu grupu i da ređam one profile pic ikonice u odgovarajuću listu.

I tako sortiram ja neko vreme svoje virtuelne prijatelje i prijateljice po vrstama, neuobičajeno revnosno za svoj karakter, kada – BAP! – naiđem na ozbiljan problem. Krenem da kucam u prostoru namenjenom imenu liste “One koje ni kao mrtvu mač . . č . . č . . ” – ne može da se ukuca više od dvadesetak karaktera u imenu! Pogađaš, moj najdraži dnevniče, u tom trenutku moj se ceo koncept Facebook stokerisanja nepovratno srušio.

Evo sada već dva sata sedim i ne znam kako da rešim taj problem. Na kraju ću obrisati ove liste što sam do sada napravio i napraviti grupu “Svi mi koji hoćemo nazad stari profil na Facebook-u”.

Moj dnevniče.

Preuzeto iz: “Besmislenog dnevnika jednog H8-era”


Amitz Dulniker u zvezdanom nebu vidi šta ste sve sakrili od sebe i drugih. Zna šta želite, mislite i volite. Zna sve: da ste nesrećni, nesigurni, perverzni i neodlučni. Ako budete dobri, neće to podeliti sa drugima. Amitz je takođe i autor “Besmislenog dnevnika jednog H8-era”.

Editors choice