Nudizam

Nudizam

Kada bih videla golu osobu da šeta ulicom, reagovala bih svakako na to, verovatno bih se začudila, gledala za njom i pitala se a zašto nije obučena. Takva osoba bi bila ismevana, zadirkivana, vređana, a možda i zaustavljena od strane policije. Ne znam da li je zakonom zabranjeno ne nositi odeću, ali slučaj jedne Šveđanke govori o tome da verovatno jeste.

Ova Šveđanka, kojoj je stigla tužba nakon što se pojavila gola u banci, odlučila je da bude nudistkinja kada ju je dečko napustio, a ona shvatila da je on nije ni zaslužio. Od tada nema više nijedan komad odeće, a na hladnoću se navikla i više je ne oseća. Ona nikada ne nosi odeću. Prilično je usamljena, ali ima i prijatelje koji je povremeno posećuju, pije sa njima kafu, sprema im kolače, naravno – gola. Prijatelji nemaju problem sa tim, ali imaju sa njenom tvrdoglavošću, jer odbija da obuče bilo šta gde god da krene. Nisu je pustili da uđe u klub u koji je želela da ode, a posle pete tužbe od strane banke i policije posle nekog vremena, odlučila je da kupi jedan mantil i od tada ga koristi kada želi negde da izađe, ali to joj jako smeta. Ne razume šta drugi imaju sa tim što ona želi da bude gola. Da li ona drugima govori kako da se obuku?!

Ali zašto baš danas kada se hvalimo tolikom liberalnošću i sve je dozvoljeno: crvena kosa i šarena kosa i ne-kosa, sve vrste odeće i ne-odeće, pirsinzi i tetovaže, najekstremniji oblici izražavanja slobode kroz odeću su dozvoljeni, čak postaju dosadni pošto su sve češći. Međutim, najjednostavniji vid slobode – nenošenje odeće – nije prihvaćeno.

Odeća jeste praktična i uvek se nosila da bi sačuvala od hladnoće, često je označavala nečiji društveni status, ali uvek je bila dobrovoljna. Estetski nije lep prizor videti nudiste, ali ukus je stvar kulture. Da sam navikla da viđam stalno gole ljude, čak i punije ili stare, mislim da ne bih imala nikakav stav prema estetici prizora.

I pored svega, nudisti u svetu postoje. To ne podrazumeva samo odlazak na nudističke plaže, već čitav jedan stil života. Nudisti često kod kuće šetaju bez odeće – zapravo je među sobom nikad ni ne nose. Često su to pripadnici neke verske, paganske ili hrišćanske zajednice,  koji se dobro osećaju među sobom. Takođe i članovi mnogih primitivnih zajednica svakodnevno ne nose odeću ili nose nešto veoma malo. Čoveku nije urođen stid i želja za oblačenjem. To je nešto što se uči u zajednici i kako je naučeno, tako i ostaje. Zato će se u civilizovanom društvu teško prihvatiti ako neko odbije da poštuje opšte prihvaćena pravila i ne oblači se, mada mogu da zamislim da će nudizam biti jedna od tema kojom će se baviti liberalna politika za dvadesetak godina.


Bojana Ilić je studentkinja germanistike i danskog, obožavateljka Nemaca i nemačkog jezika, plavih ljudi i sladoleda! Zapravo obožavateljka svih jezika, sa misijom da govori barem 8 (uskoro). Kažu kreativna, ona bi pre rekla šarena. Jer život je šaren…