Nemalo zatim, njeno raspoloženje se bitno izmenilo. Bila je predusretljivija pri vidanju rana koje su je pekle na leđima i po prvi put poklonila pažnju Delauri kada je primetila da na ruci ima povez. Sa bezazlenošću koja nije bila hinjena, ona ga upita šta ga je to zadesilo.

Ujelo me jedno malo pobesnelo pseto sa lakat dugim repom – reče Delaura.

Sierva Marija požele da pogleda ranu. Delarua skide zavoj, a ona kažiprstom nežno dotače modrocrvenu zapaljenu ranu, poput užarenog ugljevlja, i po prvi put se nasmeja: Gora sam od kuge!

Ponekad se prenem pri pomisli da je vrlo lako moglo biti da se mimoiđem sa jednim dečakom i jednom devojčicom. Svaki put se naježim od zamisli svoga okrnjenog i krajnje sirotog bića, i nesvesnog delova koji mu fale. Eventualno gladnog, ali koje bi tu glad tolilo pogledima i rečima koji više štete nego što pomažu.

Sa knjigama je slično kao sa ljudima. U moru svega što se, neretko bezobrazno, nudi postoji realna šansa da se ne otkriju dragulji. Priče koje, kada su izuzetne i jedinstvene u svom stilu i pitkosti, baš kao i ljudi svojim dolaskom menjaju percepciju i bruse vas u sve finiji oblik postojanja.

Roman “O ljubavi i drugim demonima“ Gabrijela Garsije Markesa kritičari smatraju najlepšim autorovim doprinosom južnoameričkoj književnosti. I dragulj je svetske književnosti.

Priča se plete oko sudbine jedne nestašne devojčice, koja će morati da plati previsoku cenu za izbore koje je nesvesno napravila, a ka kojima su je okolnosti i blazirana porodica svojski usmerili. Igrom slučaja u vreme strahovlade španske inkvizicije dvanaestogodišnje dete biva optuženo za savez sa đavolom i biva primorano da se kreće trnovitim putem, čisto, meko i podložno ranama kako to samo dete zna biti. Na tom teškom putu srešće opata kome je poverena sveta misija da pomenuti savez raskine.

I u neverovatnim uslovima dešava se ljubav jer kako peva najveći filozof današnjice: ”Ljubav udari često tamo gde ne treba i kad joj se čovek najmanje nada.” Ostaje vam da vidite šta je došlo posle ljubavi.

Zapitaćete se: gde je smisao, šta je greh, ko su sveci, a ko bludnici i ko ima pravo da pravi takvu podelu?

Razmislite i o pojmu moći. Šta je moć? Koliko je opasna kada se da u velikoj meri jednom čoveku, jednoj instituciji, jednoj filozofiji? Ne dozvolite da negde u prolazu, žurbi ili nemiru propustite ovu priču.

Do čitanja.


Ivana Močević je profesor italijanskog jezika i književnosti, težak zavisnik od dobrih romana, poezije, nasmejanih i hrabrih ljudi, kafe, svih vrsta slatkiša, putovanja. Obožava Beograd, svoju sestru i svoje čarobne prijatelje.

Editors choice