Jutro se polako uvlači kroz prozor. Zračak sunca mi pada na oči i budi me. Pokušavam da se protegnem i onda uviđam da nisam sama. Ti si tu, pored mene. Čvrsto me grliš. Ha-ha, neću nigde pobeći, ljubavi!

Nekako uspem da se promeškoljim i okrenem ka tebi. Gledam te kako spavaš sa poluosmehom na licu, sanjajući ko zna šta. Možda si i srećan što smo zajedno, baš kao što sam i ja srećna. Presrećna. Obuzima me neka toplina, uzbuđenje, neka slatkasta osećanja koja su rečima neopisiva. Shvatam, drago mi je što sam tu, sa tobom. Želim da ovaj tren traje zauvek. Želim da sa tobom budem zauvek.

Volim kada te grlim. Prosto bih želela celog da te upijem, ali koliko god jako te zagrlila, ne mogu. Volim ono što u tom trenutku osećam. Mir, sigurnost, ljubav. Tvoju nesebičnu ljubav. Zar si stvarno ozbiljan kad kažeš da te je briga za sebe, da samo želiš da ja budem srećna? Da bi mi dao život? Ali ne, ne treba mi to, ako ne bih imala tebe!

Volim kada ti se ušuškam kod vrata, kada ti legnem na rame. Mirišljivo, toplo, nežno. Odmah poludim i dođe mi da skačem po tebi! Znam, nikada nisam znala na normalan način da pokažem svoja osećanja! Ali ti me izluđuješ! Nekad mislim da ću da puknem od tolike ljubavi i sreće! I stvarno mi nikada neće biti jasno šta se to u meni dešava kada sam s tobom, kada mislim na tebe, kada se grlimo i ljubimo ili kad jednostavno ne radimo ništa. Samo smo zajedno. Ti imaš neku vrlo čudnu moć!

E, ali, znaš šta najviše volim? Kada se ponašamo kao neka deca, kada skačemo po krevetu, valjamo se, vrištimo i smejemo do suza. Kada me čvrsto stegneš i vrtiš levo-desno. Kada odemo negde nešto da jedemo i ti samo nešto pričaš, a ja ćutim i slušam te, a nakon svog, prelazim i na tvoj pomfrit. Volim čak i to što mi noću otimaš ćebe i što stalno moram da se budim kako bih se pokrila ili ti rekla da spustiš noge da nam ne ulazi hladan vazduh. A ti se smeješ i čvršće se pribijaš uz mene, onako sanjiv, meden. Ma, volim sve da radim sa tobom, budalice!

Ipak, naj, najviše me raduje to što se svakog jutra budim znajući da smo zajedno, da sam pronašla ljubav svog života! Znaš ono, parafraziraću, ko ume da voli ne bi trebalo ništa drugo da radi? Tako se osećam! Zaljubljeno i ispunjeno, ali i sigurno u tebe, u nas. Znam da ćemo trajati zauvek. Ovakve ljubavi se jednom dešavaju…

slika 123 Obično jutro, puno ljubavi, ti i ja

Volim teee!

Hej, pa ti si se probudio! Ha-ha, šta me gledaš i smeješ mi se?! Znaš kako si sladak, pojela bih te! Ljub, ljub, mmm, volim da se ljubimo… Volim tebe, bre! Ha-ha-ha, ne gnjavi me! ‘Ajde da spremaš doručak!

Izvori fotografija: umeaurrhum.blogspot.com, radhika20102011.blogspot.com


Ivana Tomić – za sada je još uvek novinarka u pokušaju, ali bi volela da jednog dana ima uspešnu karijeru. Od kada je postala tetka, šali se da je postala i mudrija. Voli da provodi vreme sa svojom porodicom i kućnim ljubimcima, obožava “Mrak“ film, višnje i Džonija Depa, a posebno uživa da “šeta“ po živcima svojoj najboljoj drugarici Nedi.

Editors choice