Od Besime, preko Anđeline do Nirvane

Od Besime, preko Anđeline do Nirvane

Da sutra siđe Bog i omogući mi da promenim svoj život, da ispunim sebi želju, da počnem sve ispočetka, da budem neko drugi, rekla bih mu – brate Bože, samo nek’ je zdravlja – mislila sam do maločas. Sada znam. Kad bi doš’o Bogoje sa šleperom ganc novih, neotpakovanih mogućnosti samo za mene, zamolila bih ga za onu tamo plastičnu kutijicu u celofanu, što izgleda kao osmomartovski poklon sa tezge na pijaci, e baš tu, ispod onog kovčega neiscrpnog bogatstva i desno od roga izobilja. Na kutijici piše Besima Mešić i čarobni prah u njoj omogućava da iskusite kako je to biti dvojnica Anđeline Džoli (Angelina Jolie), na jedan dan.

Slažem se sa svakim ko misli da sam blesava što ne uzmem rog izobilja kad mogu da biram, ali zamislite tu odgovornost, taj stres i pritisak, da posedujete tako nešto! Koliko dugo pre nego što vam ga ukradu? Tačnije, pre nego što vas ubiju i ukradu vam ga. Gde da ga čuvam? Kako da spavam kad moram stalno da ga čuvam? Kako da obezbedim budućnost mnogo godina unapred, pa da manje strahujem da će mi ga ukrasti? Aha, vidim da shvatate. I dok kažeš “rog izobilja” ja sam luda babetina, gramzivo povijena nad svojim rogom izobilja, koja sumnjiči i mrzi sve oko sebe.

Slažem se i sa svima koji misle da sam blesava što ne poželim da budem Anđa lično, nego se opredeljujem za dvojnicu. Mislim, kresnuo bi me Bred Pit (Brad Pitt), i priznajem da sam dugo razmišljala o tome. Ali ja ne želim da iskusim nacionalnu mržnju srpskih navijača i bojkot mog rediteljskog ostvarenja, a ne želim ni da rizikujem da otkrijem da možda i nisam takva napaljena mačka, ili da, nedajbože, Bred i nije neki jebač. Ne, ljudi, shvatite me!

Ja želim da se odmorim. Jedan dan u telu i duhu Besime Mešić bude kao godina na Rajskom ostrvu. Mislim, pazi ovo:

Da sam Besima, kao prvo, ne bih obraćala pažnju na komentare okoline, bolelo bi me dupe za sve. Pojavila bih se u nekoj besmislenoj emisiji da demantujem neke glasine i bila bih totalno kul, s tim što reči ne izlaze iz mojih usta baš najrazgovetnije, a ni baš najraznovrsnije. Novinari ionako posle pišu šta oni hoće, a ne šta sam ja stvarno mislila. Čuj mene, mislila! Izgovorila. Čuj mene, izgovorila! Evo, već mi je bolje, jebo te, ovo radi na daljinu. Idemo dalje, ček’ samo malo da izmantram jasambesimajasambesimaooommm, imam ga!

Jeste me pogodilo to što su mi pogrešili prezime, ali sad svi znaju, nije Nešić nego Mešić, i malo mi je zasmetalo to što su rekli da izgledam starije, ne, rekli su da imam više godina, to sigurno ne znači da izgledam starije, jer ja mogu samo da izgledam anđelinskije i to sama od sebe, spontano (eh, umeša mi se vokabular, pokvari mi trip), nisu to bile neke operacije, samo grudi i usta. Jer ja imam crte kao Anđelina i kad sam to urad’la, to je bilo to.

Znači, osećam se osveženo, kao da sam zaspala tokom relaks-masaže sa maskom za podmlađivanje na licu i oblogama od lekovitog blata na celulitu. Probajte, džabe je. Odgledajte natenane ove klipove, otvorite svoj um, gledajte Besimine grudi, njeno lice, usne, oči, mimiku… Dobro, ne možete da vidite mimiku, ali usne su fascinantne, naročito dok pokušavaju da zauzmu pređašnji oblik, posle neke naročito zahtevne reči. Uživite se, opustite se, tako, otvorite svoj um šiiiiirom, tako je, promaja od uva do uva, mantrajte jasambesimajasambesimaaaoooommmm, vidite, već vam je bolje. Ne treba nam Bogoje sa šleperom, nego samo malo oslobođenosti od predrasuda, od nepotrebnog angažovanja uma i trošenja mozga na razmišljanje. Besima, Anđelina, Nirvana. Prosto k’o plastična operacija.


Aleksina Đorđević, matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.