Odeća je ogledalo duše

Odeća je ogledalo duše

tim walker dresses hanging from trees with lights Odeća je ogledalo duše

Ljudi se dele na dobre i loše, bogate i siromašne, na one koji teraju modu i one koji to ne rade. Oni koji su dobri obično su i siromašni, pa samim tim i loše obučeni, a zli bogataši i ne rade ništa drugo osim što prate tamo neku modu. Narodne stereotipe pod hitno treba etiketirati kao OUT i odložiti u prošlost. Odeća služi da čovek, pre svega, sakrije svoje telo, ali i da se istakne. Rađamo se goli, ali umiremo obučeni i odavno ne bi trebalo da verujemo u onu latinsku da odelo ne čini čoveka. Ono što nosimo, to smo u stvari mi, to je ogledalo okrenuto ka našoj unutrašnjosti.

Kada pogledamo neku osobu, to što vidimo kasnije u velikoj meri utiče na stvaranje našeg mišljenja i stava prema njoj. A ono što vidimo nije ništa drugo do odelo, obuća, frizura, nakit, šminka. Kažu da je potrebno svega nekoliko sekundi da formiramo prvi utisak o nekome. Problem sa prvom impresijom jeste što se ona brzo stvara, a sporo menja. Zbog toga bi trebalo da svako pažljivo bira svoju odevnu kombinaciju, jer to nije sporedna, već ključna stvar.

U okvirima jednog društva stil odevanja može da ima različite funkcije. Prvo, on služi jačanju pripadništva grupi. Sledbenik jedne mode na taj način saopštava da spada u određenu grupu, a to se najlakše postiže odećom – uniformom. Tako prema vrsti garderobe svrstavamo ljude u pankere, rokere, fensi, urbane, ruralne, hipstere, emo, retro… Druga funkcija odeće jeste da se njome naglasi individualnost i nekonformizam. Dosta ljudi ne pristaje na to da im se odredi šta moraju da nose i odbijaju da im se ograničava sloboda izbora životnog stila. Tako se, u okviru širih grupa, svaki pojedinac trudi da svojim odevanjem pošalje svoju, jedinstvenu poruku. Psiholozi ističu da su osobe koje se odevaju u skladu s vlastitim idejama i ne mare za mišljenje okoline zapravo u potrazi za pustolovinama, sklonije rizicima i temperamentnije od onih koji slede modne trendove. Oni koji se odlučuju za “sigurniju varijantu” i ne izražavaju svoju individualnost odećom stabilniji su i skeptični prema promenama. Žene smatraju formalno ili konzervativno odevene muškarce boljim kandidatima za duge veze. U poslovnom svetu muškarci smatraju da su žene odevene u tamnije nijanse agresivnije, preduzimljivije i upornije od onih u svetlijim. Takođe, svoje kolege koje nose kravate tretiraju sa više poštovanja i smatraju ih kompetentnijima za obavljanje posla kojim se bave.

Nije neophodno da budete psiholog kako biste znali da određena garderoba otkriva mnogo toga o nekoj osobi. Poznata vam je situacija da u klubu muškarci uvek prilaze devojci obučenoj u majicu sa dekolteom do pupka i suknju do pupka, a na nogama ima čizme na platformu. Koliko njih priđe devojci u tufnastoj košulji, farmerkama i roze baletankama? Ove devojke ne moraju da progovore ni reč, njihovo pakovanje to čini umesto njih. Prva devojka je nametljiva, sklona rizicima, smela i agresivna, spremna na avanturu. Druga je slabijeg temperamenta, stidljiva, stabilna i skeptična. Ne znači da je prva glupa, a druga pametna. Znači da pakovanje govori o proizvodu. Naravno, ne može da ispriča čitavu priču, ali je sasvim dovoljno da vas usmeri na pravac razmišljanja.

Brojni modni i ukrasni neverbalni simboli posledica su čovekovog nastojanja da u očima drugih bude bolji. Onim što je obukao on emituje određenu poruku o sebi, definiše svoj status ili izražava nameru. Garderoba mnogo toga govori o osobi koja je nosi, i umesto da na garderobu gledamo kao na puki statusni simbol, korisnije nam je da na nju gledamo kao na simbol nečije duše.


Marija Ivanov je studentkinja novinarstva i veliko dete, koje odbija da odraste. Možda ponekad ne zna šta hoće, ali uvek zna šta neće. Ona živi svoj život i pušta druge da rade to isto.