Mi često, slučajno ili namerno, izbegavamo da se bavimo određenim problemima. Neprijatne obaveze volimo da odlažemo za sutra, a kada sutra dođe trudimo se da zaboravimo da smo ih odložili. U takvim situacijama mi idemo linijom manjeg otpora, jer izbegavamo da se suočimo sa nizom životnih problema. Odlaganje obaveza je proces koji je mnogo složeniji nego što mi mislimo. Povezanost naše precepcije, misli, emocija i aktivnosti učestvuju u procesu odlaganja obaveza.
Odlaganje obaveza je uvek praćeno samo trenutnim olakšanjem
Da bi došlo do same pomisli da se određena obaveza odloži potrebno je da se ona proceni kao dosadna, teška ili frustrirajuća. Samo odlaganje obaveze prate i brojne negativne emocije, zbog kojih sebe često počinjemo doživljavati kao nesposobnjakovića ili gubitnika. Osećanje krivice se obično nadovezuje na ove emocije i sva ta negativna osećanja samo jačaju odbojnost prema obavezi koju i dalje nastavljamo da odlažemo. Što duže izbegavamo da se suočimo sa nekom obavezom, sve više i sumnjamo u našu sposobnost da ćemo uspeti da je obavimo.
Odlaganje – optuživanje sebe – dalje odlaganje je lanac koji je teško prekinuti kada krenemo sa odlaganjem obaveza
Kako bismo izbegli samu pomisao o odlaganju potrebno je problemu pristupiti na drugačiji način. Potrebno je držati se racionalnih uverenja, koja će nam olakšati izvršavanje obaveze, iako nam se ona ne dopada u celosti. Potrebna nam je garancija da ćemo neki problem uspešno rešiti. Ova potreba za garancijom uspeha naročito je izražena kada je reč o ljubavnim problemima. Uglavnom ćemo izbegavati da iniciramo razgovor sa osobom koja nam se dopada zbog straha od neuspeha koji bi doživeli kao katastrofu. Izbegavanje kontakta sa osobom koja nam se dopada u trenutku odustajanja donosi osećaj olakšanja. Međutim, nakon nekog vremena javlja se nezadovoljstvo sobom, jer počinjemo da mislimo kako najverovatnije i nismo sposobni za takav poduhvat.
Samopovređenost izazvana odbijanjem nije opasnija od one koja je izazvana odustajanjem
Dakle, način na koji razmišljamo o problemu je “krivac” za naše odlaganje obaveza. Ukoliko o negativnim aspektima situacije mislimo racionalno, rezultat će biti zdrave emocije i konstruktivno ponašanje. Ako negativne aspekte situacije procenjujemo iracionalno javiće se nezdrave emocije i ponašanje zbog kojeg ćemo izbegavati suočavanje sa problemom. Umesto odustajanja, okrenimo se učenju iz sopstvenih pokušaja i neuspeha. Lanac izbegavanja suočavanja sa problemima često ume da bude mnogo teži nego što mi možemo da zamislimo.
Inspiraciju za tekst smo pronašli na sajtu Psihološki kutak.
Sonja Josipović sebe smatra devojkom koja uživa u trenucima tišine koja joj uvek donese novu dozu inspiracije. Voli da piše i čita knjige, ali i da se druži sa ljudima od kojih može nešto novo da nauči. Osim sa rečima uživa i u igranju sa svojim zekom, koji joj često ne dozvoljava da neke svoje tekstove privede kraju. Voli svako godišnje doba, sve oblike umetnosti i sve vrste slatkiša (izuzev žele bombona). Autorka je bloga Svet obojen rečima.
