Odmor u planinama Mađarske

Odmor u planinama Mađarske

Negde kod gradića Estergom (Esztergom), nedaleko od Budimpešte, račva se Dunav. Matica protiče kroz grad Vac (Vác), dok rukavac obilazi planinu Piliš (Pilis), koja je pitoma kao naša Avala ili Kosmaj, i prolazi kroz Sentandreju (Szentendre). Rukavac prati lokalni put broj 11 uz koji postoji veoma bogata turistička ponuda. Glavna prednost dunavskog rukavca kao turističke odrednice jeste to što je sve veoma blizu. Možete noćiti u Budimpešti, uz svakodnevne izlete ili odsesti u jednom od živopisnih gradića i sela uz Dunav. Oblast je poznata po vinima, naročito po izuzetno zanimljivim voćnim vrstama istih. Možete probati vino od jagoda, borovnica, kupina, ribizli i još nekoliko egzotičnih vrsta bobica. Sentandreja kao veliki kulturni centar nudi čitav niz najraznovrsnijih sadržaja, od živih muzeja, preko umetničkih kolonija i veoma zanimljive arhitekture. Osim mnoštva pešačkih staza, vidikovca i biciklističkih staza, okolina Piliša ima divne peščane plaže na Dunavu, te nekoliko termalnih izvora sa veoma neobičnim bazenima. Premda Mađari ne dele naše oduševljenje diskačinama na splavovima, dunavski rukavac može da se pohvali dobrim klubovima, malim gostionicama sa živom svirkom svih vrsta. Ako ništa od ponuđenog nije po vašem ukusu, uvek možete posetiti Budimpeštu i odati se čarima velegrada.

visegrad view1 Odmor u planinama MađarskePlanine Piliš

Smeštaj

Ukoliko se odlučite za Budimpeštu, ponuda je ogromna, od hostela preko najluksuznijih svetskih hotela. Daleko je lepšte odsesti u jednom od gradića uz Dunav. Sela između Sentandreje i Estergoma imaju niz malih privatnih hotela, domaćinstava koje izdaju sobe, a za veće grupe preporučujem najam kuće. Na primer, iznajmljivanje kuće u šumi na brdu sa koga puca pogled na Dunav i krovove Sentandreje košta 2-5 evra dnevno (za grupu or 6-8 ljudi). Za kampere postoji nekoliko uređenih površina na samoj obali Dunava. U zavisnosti od toga gde ste smešteni i koliko ste spretni, možete i sami da kuvate, a duž puta br. 11 postoji mnoštvo jeftinih supermarketa. Cene u Mađarskoj nešto su niže nego u Srbiji, ali su cene u restoranima obično prilagođene vrsti usluge. Na primer, u najboljem restoranu u Sentandreji, Zlatnom zmaju (Arkanjšarkanj – Aranyszárkány) obrok tradicionalne mađarske kuhinje, sa čorbicom i pićem košta oko 1500 dinara.

nagy kep hotel bejarat Odmor u planinama MađarskeJedan od smeštaja u podnožju planine Piliš

Priroda i sport

Za šetače i bicikliste postoje označene planinske staze kojima se stiže na vrh Piliša. Vidik je predivan, jer može da se vidi čitava okuka Dunava iza koje puca pogled na Veliku ravnicu. Na planini su i izvor Čaba (Csaba), ostaci rimskog tornja. Sa druge strane Dunava je Duna-Ipolj (Duna-Ipoly) nacionalni park, takođe ispresecan pešačkim stazama, a u brdima Berženj (Börzsöny) postoji staza za minijaturne lokomotive, nešto kao vozići na Adi. Ko ne voli veranje po planinama, može da uživa u šetalištima uz Dunav. Mestimično postoje obeležene i uređene plaže, premda Mađari više vole banjsku vodu. Dva najpoznatija izvora su Lepence pored Višegrada i izvor u Devojačkom selu (Lanjfalu – Leányfalu). Lanjfalu nudi izletište sa pet bazena koji su punjeni izvorskom vodom različite temperature. U malom medicinskom bazenu iznosi čak 38 stepeni, a kažu da ova voda pomaže kod reumatskih i upalnih procesa. Banja Lepence poznata je po terasastim bazenima, takođe ispunjenim lekovitom vodom. U brdima iznad Višegrada osim šetnje i posete izletištima, možete obići vodopad Ordogmalom (Đavolji mlin – Ördögmalom). Tu su i letnja bob-staza na brdu Mođoro (Mogyoró), kao i spuštanje niz kabal iznad krošnji (extreme canopy) – za one željne adrenalina.

m05 Odmor u planinama MađarskePogled sa jedne od planinskih pešačkih staza

Gurmanska tura

Ljubiteljima vina nude se bogatstva ove oblasti. Ceo kraj je poznat po dobrim vinima, a predeo uz reku posebno po voćnim vinima. Možete probati vina od jagoda, kupina, borovnica, crnih i crvenih ribizli, ali i od zove, belih ribizli, ogrozda, šipka ili brusnica. Vina ove regije spadaju u Etjek-Budai (Etyek-Budai) vinogorje i uglavnom donose sorte pogodne za bela vina (šardone, suvinjon blan). Specijalitet je i sorta kiraljlanjka (kraljica – kiralyleányka) koja daje suvo i osvežavajuće vino posebnog ukusa i kiselkastog tona. Osim vina u ovoj oblasti se i dobro jede. Pored kobasica i gulaša, u ponudi su i jela od dunavske ribe, te specijaliteti od piletine i ćuretine sa voćnim umakom (ćuretina u kruškama ili piletina u kajsijama). Neka vas ne začudi što je na spisku nacionalnih jela i sarma, Mađari je prave u stilu naših slavskih sarmica. Pekare nude slane perece, pogačice sa sirom ili čvarcima, te razne vrste slatkog lisnatog testa i štrudli. Ipak, na ulici ili plaži često ćete videti natpis “langoš” (Lángos) što je jedna vrsta mekike s prelivom od belog luka, premda u poslednje vreme služe i sa pavlakom i šunkom. Jede se kao užina ili obrok s nogu. U Višegradu možete probati pogaču sa pečurkama i sirom (nešto nalik pici), razne vrste ćuftica u lepinjama sličnim somunu (i njima je nešto ostalo od Turaka). U plitkim bakračima ulični prodavci prže “lečo” (Lecsó) što je neka vrsta sataraša (pržena paprika, paradajz, luk, s malo pirinča, kobasičicama ili ćuftama).

Slatkiši su takođe izvanredni, a osim kolača, koje ćete prepoznati kao vojvođanske (išleri, linceri, vanilice, makovnjače, doboš-torte), u ponudi su i rigo janči (Rigó Jancsi) – kocka od patišpanja prelivena čokoladom i turo rudi (Túró Rudi) – slatki sir preliven čokoladom. Na pijacama ili na feštama videćete štandove sa domaćim slatkišima raznih boja i oblika. Nemaju poseban naziv (Mađari ih zovu jednostavno – slatkiši), ali su veoma živopisni i toliko slatki da se prodaju u paketićima od po deset grama. Mađari vole razne vrste koštunjavog voća, pa su kolačići često kuglice od oraha, badema, lešnika, kikirikija. Tradicija slatkiša je veoma jaka, a u Sentandreji čak postoji i muzej marcipana!

langos Odmor u planinama MađarskeJedna od varijanti mađarskog specijaliteta – langoš

Kultura i zanimljivosti

Izostaviću sve muzeje i galerije kojih u ovoj oblasti ima mnogo. Pomenuću samo otvoreni etnografski muzej (škanzen). Posredi je jedna vrsta etno-sela. Kopija stare mađarske železnice s kraja 19. i početka 20. veka kroz šest stanica vodi vas do šest naselja. Svako naselje ima desetak kuća, a svaka kuća je slika i prilika narodnih običaja iz određenog vremenskog perioda i različitih mađarskih oblasti. Najlepše je to što u kuće možete ući, saznati nešto o nekadašnjim vlasnicima, te naučiti o starim zanatima. U okviru ovog otvorenog muzeja su i radionice. Ukoliko vas zanimaju domaći sapun, izrada šešira, pletenje korpi, pravljenje hleba u zemljanim pećima, tkanje, izrada liciderskih srca, sira ili kakav drugi zanat, ovde možete posmatrati majstore na delu, kupiti proizvode od njih ili se i sami oprobati.

Šetnja kroz Sentandreju je takođe kulturni događaj. Vrhunac je Foter (Fő ter), glavni trg na vrhu brda. Svuda su muzeji, galerije, stare kuće. Uz kaldrmu su svirači, ulične predstave glumaca u starogradskim nošnjama, kao i mnoštvo zanatskih radionica, prodavnica suvenira i sve podseća na Skadarliju ukrštenu sa šetnjom uz dunavski kej ispod Gardoša, pomnoženo sa deset.

Gotovo celog leta održavaju se razni festivali, fešte i skupovi. Možete se prijaviti za neku od umetničkih radionica ili kolonija, a meni najdraži bio je srednjevekovni sajam u Višegradu. Naime, u Višegradu se, u okviru ostataka tvrđave, svake godine priređuju viteške igre. Na tom mestu 1335. godine održan je sabor kraljeva Mađarske (Karl Robert), Češke (Johan Fon Luksenburg) i Poljske (Kazimir III). Učestvovali su i markiz Moravske, bavarski princ Vitelsbah, princ Saksonije Rudolf. Danas, u spomen na višegradski sabor, organizuje se veliki vašar starih zanata. Služe se starinska jela, a možete jahati konje, upoznati se sa vitezovima, slušati koncert drevne muzike (u prilično divljem izvođenju lokalnih hevi-metalaca). Posle podne počinje velika parada svih kostimiranih učesnika, posle čega kreće otvaranje viteških igara. Osim streličarskih, konjičkih, te sokolarskih egzibicija, možete videti kako su izgledale srednjevekovne nošnje i plesovi, a potom sledi viteška olimpijada. Ove godine učestvovao je i vitez iz Srbije, premda mi nije poznato kako je prošao na takmičenju.

m04 Odmor u planinama MađarskeSrednjevekovni sajam u Višegradu

Čak i ako ne pohrlite na jedan od festivala, ako izbegnete kulturno uzdizanje po galerijama i muzejima, već sam obilzak gradova ove regije veliki je doživljaj. U Estergomu može da vas zadivi velika bazilika visoka gotovo sto metara, poduprta stubovima od preko dvadeset metara ili most Marija Valerija koji spaja dve obale Dunava, te gradove Estergom i Šturovo (u Slovačkoj). Tu je i Vizivaroš (Vodeni grad – Viziváros) barokne arhitekture sa veoma lepom crkvom s dva tornja. Vredi posetiti i Vac, na levoj obali Dunava, jedan od najstarijih gradova u Mađarskoj. Može da se pohvali predivnom katedralom u stilu poznog baroka, tornjem stare srednjovekovne tvrđave i drugim drevnim zgradama na glavnom trgu.

Izlasci

S obzirom na vrstu turističke ponude, ovde noću nećete čuti ono milozvučno “dumbe-dumbe” koje odjekuje sa Ade ili splavova na Savi. To ne znači da noću nema šta da se radi. Većina restorana ima organizovane svirke, a noćni život Sentandreje čine mali klubovi u kojima se svira veoma dobra džez i bluz muzika. Uz put broj 11. uglavnom možete slušati lokalne rok ili pop bendove, dok za pravu tresku morate posetiti Budimpeštu. Sigetski (Sziget) festival održava se u avgustu i jedan je od najvećih u Evropi. Ove godine najavljeni su The Prodigy, Kaiser Chiefs, Skunk Anansie, Pulp, Rise Against, Chemical Brothers, Gotan Project, Bregović, Empire of the Sun, Within Temptation, Sonata Arctica, Judas Priest i Motorhead.

Go north!

Bilo da ste ljubitelj prirode, starih i lepih gradova, dobrog jela i pića ili studentarija u potrazi za žurkom i jeftinim letovanjem, nemojte olako odbaciti Mađarsku kao odredište. Oblast dunavskog rukavca i planine Piliš ima šta da vam ponudi…


Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.