Svi volite da čujete istinu, a da li je zaista tako? Možda nešto novo saznate iz ovog teksta, možda je nešto staro, ali trebaće vam, za svaki slučaj.

Upoznali su se sasvim spontano, jedne neobične večeri kada je raskinula sa dečkom. Nije ga imala u planu, prosto se desio, kako mi je opisala. Neobično poznanstvo je postajalo iz dana u dan nešto više. Bilo im je kao u bajci, osećala se pored njega spokojno, kao da sanja, opisala mi je da je mislila da je njenoj potrazi došao kraj. Dok pišem, samo da možete da joj vidite taj sjaj u očima, dok priča o njemu, da se naježiš koliko je čovek prelep kada je istinski srećan. Kao što i svaka prelepa priča uglavnom ima svoj tragičan kraj, imala je i njena, da ne poverujete. Njihova idila o kojoj je u svom zanosu pričala trajala je nekoliko meseci, jer je on otišao na brod da radi, a kada se vratio – sve se promenilo.

Nisu se više osećali, a i kako, ona to opisuje, nešto joj je govorilo da on nije više bio isti. Nekoliko dana nakon njegovog dolaska, saznala je za njegovu prevaru decenije, kako sam je ja slobodno nazvala, da je paralelno dok je bio sa njom bio sa još jednom devojkom. Nije mogla da poveruje, kao da je neko u tom trenutku ubio, opisala je njen osećaj razočaranja. Knedla u grlu mi je zastala dok sam slušala. Upitala sam je šta je tada uradila, odgovorila je kroz smeh: “Ništa, pustila sam mu poruku u kojoj sam mu opisala kako se osećam, kakav je čovek ispao i to je bilo sasvim dovoljno.” Sada i posle godinu i više se pitam, da li je moguće da takvi ljudi postoje? Kada sam joj videla suzu u oku, shvatila sam koliko joj je bilo teško da podeli ovu priču sa mnom i sa vama. Ono što sam naposletku videla jeste njena hrabrost, malo je ovako iskrenih ljudi koji bi ispričali ovakvu bol, stoga razmislite kada ulazite u neku vezu – da li je sve to zaista ono što vam se čini – dok nije prekasno.

Kada vas dusa zaboli Odraz u ogledalu: Za istinu nikada nije kasno

Kada vas duša zaboli

Kada upoznate nekoga ko je spontan i iskren, da li ponekad posumnjate da li je moguće da sam srela ovako divno biće? Ima i onih koji će odmah reći šta sa ovom osobom nije u redu, zašto mi tako priča otvoreno, s kojim ciljem? E, takve osobe ćemo u ovom slučaju nazvati skepticima. Ukoliko vam se prethodna priča, o devojci koja je verovala, dopala – onda ćete razumeti zašto sam druge koji ne veruju u iskrenost nazvala skepticima. Devojka koja je podelila sa vama priču, nimalo lepu, i dalje veruje u iskrenost i dobronamernost, bez sumnje. Možda zvuči detinjasto iz moje perspektive, ali svako se posle izvesnog vremena oporavi, povrati veru u sebe i u svoju istinu.

Nikada nije kasno da nekome pružite priliku da ga istinski upoznate, njegovu dobru i lošu stranu; nisu svi loši i nisu svi ljudi dobri. Mnogi ljudi razočaranjem gube veru u svet oko sebe i počinju da generalizuju, mnogo puta ste imali prilike da čujete: svi su muškarci isti; ko jednom prevari prevariće i drugi put; devojke koje su iskrene su naivne... Čemu to osuđivanje, kome je to potrebno? Da li se bolje osećate sa tim osećajem gneva, nezadovoljstva, tuge i sujete? Na vašu žalost, ne. Skeptici i generalizatori, probudite se, nemojte gledati svet očima nevernika već očima deteta koje ste nekada davno bili. Prisetite se koje su vam težnje bile, čega ste voleli najviše da se igrate, koji su vam bili snovi i vratite se sebi. Probudite svoju nežnu stranu koja spava, jer posle jedne razočaranosti može doći u nizu još njih mnogo, ali nemojte gubiti veru da i vaša istina i snovi neće biti ostvareni. Poverujte da je sve moguće i biće moguće – jer istina je na ceni.


Alex Anđelković – Zaljubljenik u umetnost, kad god ima priliku želi da podeli svoje impresije sa drugima, da zaintrigira druge da je makar malo zavole. Umetnost – “Čaroban svet” – njena definicija.

Editors choice