Kod nas se sve radi drugačije. Oglasi se lepe po banderama, odnosno, držačima nadstrešnica na autobuskim stajalištima, a osim što možete da nađete kućnog ljubimca, stan ili nekog ko će vam pomoći da spremite ispite, možete da nađete i posao.
Ko kaže da u Srbiji nema posla? Evo, traže se striptizete. Uslovi su vrlo kulturno izloženi, svako može da pozove i da se raspita, a ne mora da ima ni radno iskustvo, ni izgled top-modela, dovoljan je “prijatan izgled”.
Da li se iza uljudno definisanog oglasa krije i nešto drugo, da li je golišavi ples i animiranje gostiju da lepo raspoloženi što više popiju zaista sve što je devojka dužna da uradi, da bi zaradila dnevnicu i procenat od pića koje piju za „njenim“ stolom ili je to paravan za prostituciju, ili opet i jedno i drugo, ni to nije mnogo važno. Neki muškarci će se lepo provesti, neke studentkinje će zaraditi za stanarinu, a neke druge možda i za brendiranu garderobu i aksesoar, a menadžer striptiz bara će zadovoljno trljati ruke.
Glas naše javnosti u odnosu na oglas, o kome je pisano na sajtu Srbija danas, ništa. Do ovog momenta, komentara bez.
Navikli smo da svašta viđamo po banderama, a i striptiz je posao, ne može to svako da radi. Možda bismo se i same rado zavrtele oko šipke, makar samo da probamo, kad bi bilo šanse da nas niko ne prepozna.
Možemo da se javimo i na oglas za pripravnicu u magazinu „Sunday Style“, ništa nas ne sprečava.
Jedino sigurno zajedničko za oglas u stranom fensi magazinu i oglas sa autobuskog stajališta, jeste rodna isključivost. Ništa muškarci. Traže se pripravnice i striptizete. Muškarci stop. Osim kao konzumenti.
Baš bi bilo zabavno da se pobune zbog diskriminacije.
