Ona je jela sapun

Ona je jela sapun

Svi smo manje–više upoznati sa činjenicom da se raznorazne vrste zavisnosti šire poput epidemije. Zavisnost od interneta, antidepresiva, šopinga, čokolade i… Ko zna kolika bi ova lista bila kada bih nastavila sa nabrajanjem. Ovde ću se zaustaviti, jer sam u moru zavisnika naletela na devojku koja je do 2010. godine imala opasnu i nadasve nimalo uobičajenu zavisnost – jela je sapun i prašak za veš.

Slika 15 Ona je jela sapun

Ukus sapuna je volela više od čokolade

Američka devetnaestogodišnjakinja Tempest Henderson (Tempestt Henderson) iz Floride postala je pravi zavisnik od ovih sredstava za higijenu. Kada ju je dečko kojeg je ludo volela ostavio kada se upisao na koledž, nastali su njeni problemi. Raskid je poljuljao njeno samopouzdanje, srozao ga i oborio na samo dno. Stres je postao sastavni deo njenog života, a lizanje sapuna i praška za veš jedan od najčudnijih načina koji su joj “pomagali” da izađe na kraj sa stresnim situacijama. Ona je dobro znala da stavlja svoje zdravlje na kocku, ali je isto tako smatrala da bez ovih supstanci više neće moći da opstane.

Slika 24 Ona je jela sapun

Nakon raskida sa dečkom utehu je pronašla u ovoj opasnoj zavisnosti

Kada je Tempest prvi put gurnula prste u kutiju sa praškom za veš, a zatim ih polizala, osetila je neku neobičnu vrstu radosti. Ukus tih hemikalija joj se, na nesreću, veoma dopao. Pretvarala se da ne vidi upozorenja na kutijama, poput malog deteta koje još ne ume da čita. Amerikanka, mlada i nesigurna u sebe, aktivnost lizanja sapuna obavljala je barem šest puta dnevno. Sapun je grickala i prilikom tuširanja, smatrajući da samo tuširanje nije dovoljno kako bi higijena bila na dovoljno visokom nivou.

Slika 34 Ona je jela sapun

Tuširanje takođe nije moglo da prođe bez konzumiranja sapuna

Svi ti mirisi iz kupatila samo su davali vetar u leđa jednoj od najčudnijih zavisnosti na svetu. Zbog osećaja čistoće koji se uvek javljao nakon ovog čina, priznala je svojoj porodici i sebi da joj ta navika pomaže da bude raspoložena i opuštena. Lampica prisebnosti i razuma upalila se iznad glava članova porodice i nesrećna devojka je nakon šest meseci agonije konačno završila u rukama stručnjaka. Srećom, nije zakasnila. Tempest je “čista” od septembra 2010. godine i nada se da nikada više neće ni pomisliti da konzumira sapun i prašak za veš. Svesna je da je put do konačnog oporavka mnogo duži od puta koji je trebalo preći da bi stigla do kupatila. Stres je nekada privremeno uspevala da otkloni uzimanjem sredstava za higijenu. Danas, šeta svog psa i razgovara sa prijateljima i svakim danom je korak dalje od stare Tempest koja je jela sapun i prašak za veš.


Sonja Josipović sebe smatra devojkom koja uživa u trenucima tišine koja joj uvek donese novu dozu inspiracije. Voli da piše i čita knjige, ali i da se druži sa ljudima od kojih može nešto novo da nauči. Osim sa rečima uživa i u igranju sa svojim zekom, koji joj često ne dozvoljava da neke svoje tekstove privede kraju. Voli svako godišnje doba, sve oblike umetnosti i sve vrste slatkiša (izuzev žele bombona). Autorka je bloga Svet obojen rečima.