Orijentiri u seksualnosti, koji više ne rade

Orijentiri u seksualnosti, koji više ne rade

Za nešto više od pola veka pravila i vrednosti seksualnog života dosegla su svoju suprotnost – od potpune konzervativnosti i sputanosti do potpune slobode i otvorenosti. Ali to samo izgleda tako.

U ženskoj svesti, u iskustvu i sagledavanju svoje uloge i položaja u odnosu na muškarce, konzervativno i liberalno se još uvek sukobljavaju i izazivaju grč i nelagodnost, tamo gde treba da osećamo opuštenost i zadovoljstvo. Novi orijentiri nisu zamenili stare, zato što nisu adekvatni. Da proverimo osnovne orijentire, koji su se promenili, a i dalje ne rade kako treba:

Polovinom prošlog veka, nevinost je još uvek bila ultimativna vrednost i očekivalo se da se unese u brak, poput miraza. Samo desetak godina kasnije nastupila je seksualna revolucija i žensko oslobađanje od nametnutih pravila otišlo je pravo u opozit. Mesto nevinosti zauzeo je promiskuitet, najpre na radost muškog pola, a zatim i na njihovo užasavanje. Jer, oni nisu prestali da misle loše o seksualno oslobođenim ženama i da dele žene na one za u krevet i na one koje će im rađati decu. A ni žene nisu prestale da se osećaju krivima za te osude, iako su se žestoko pobunile protiv dvostrukih merila, lažnog morala, seksualne sputanosti i neznanja.

Danas, devojke gledaju da se što pre ratosiljaju nevinosti, dečaci misle da će kroz seks postati muškarci još pre punoletstva, a i jedni i drugi ostaju deca. Deca sa previše iskustva.

Orijentir nevinosti je promenio ugao pod kojim baca svetlost, ali i dalje osvetljava samo uski krug pred sobom, a ne kompletnu sliku.

Ovaj orijentir je nepouzdan.

Niti je nevinost vredna sama po sebi, niti je smetnja koju treba što pre ukloniti.

2aa167443418bb95569c31ca37c4f675 Orijentiri u seksualnosti, koji više ne rade

U vreme kada je ženama jedina životna perspektiva bila brak, seks je shvatan i primenjivan kao moć kojom treba lukavo upravljati, da bi nam obezbedila prosperitet, položaj i materijalnu sigurnost. Iz te perspektive, seks nije imao mnogo veze sa zadovoljstvom, odnosno sa ženskim zadovoljstvom. Bilo je važno obezbediti muškarcu zadovoljstvo, da bi on obezbedio ženi sve ostalo. Što se ne razlikuje mnogo od prostitucije, samo je manje pošteno.

Kad su žene otkrile seksualno zadovoljstvo (u isto vreme kad su muškarci otkrili klitoris i G-tačku) smišljen je slogan pod kojim smo pokušali da spojimo do tada nespojive vrednosti. Pa se odjednom od žene tražilo da bude kurva u krevetu, dama na ulici i domaćica u kući.

Sa novootkrivenom ženskom samostalnošću (i samohranošću) ti zahtevi se nisu promenili, samo su se namnožili. Žene same sebi nameću perfekciju u svim raznim životnim ulogama i pozicijama koje su osvojile, koje su im probudile ambiciju i samopouzdanje i razotkrile muškarce kao inferiorne. One iste, kojima su bile podvlašćene samo zato što su verovale da tako treba.

U šta sada verujemo? Kako vidimo muškarce i ima li za njih mesta u našim oslobođenim životima? Kako nas oni vide? Da li nas svojom inferiornošću kažnjavaju za pobunu? A mi prihvatamo tu kaznu, jer se zapravo, osećamo krivima?

Seks, kao oružje moći, upereno ka muškarcima ili ka sopstvenom jačanju – pogrešan, naopak, opasan orijentir.

Žensko zadovoljstvo bilo je nevažno, usputno i slučajno, nije se očekivalo od poštenih žena da uživaju u seksu, nego da mu se povinuju i rađaju decu. Sada, muškarac može da smatra sebe muškarcem samo ako uspešno izaziva žensko zadovoljstvo, na sve načine koje može da otkrije. Muškost se povinuje ženskoj seksualnosti, da bi se potvrdila i dokazala.

I opet, nešto tu mnogo nije u redu.

Seksualnost je integralni deo ličnosti, doprinosi njenoj kompleksnosti i zahteva prihvatanje, upoznavanje, poštovanje i ispoljavanje, kao i svaki drugi segment onoga što jesmo. Jedino je svest o sebi, sopstvenim kapacitetima za zadovoljstvo i seksualnim sklonostima, ispravan orijentir. Onaj koji baca svetlo u svim pravcima odjednom.

Izvor fotografija: pinterest.com


Aleksina Đorđević