“Orkanski visovi”: Jedna od najlepših knjiga o ljubavi

“Orkanski visovi”: Jedna od najlepših knjiga o ljubavi

“Orkanski visovi”, jedini roman Emili Bronte (Emily Brontë), smatra se remek-delom engleske književnosti. Priča o Hitklifu (Heathcliff), detetu nepoznatih roditelja i zagonetnog porekla, te njegovoj tragičnoj ljubavi sa Ketrin Ernšo (Catherine Earnshaw), postala je i jedna od najslavnijih ljubavnih priča.

Emili Bronte (1818-1848) najveći deo kratkog života provela je u Havortu, u surovim jorkširskim pustarama, u koje je smestila i radnju svog romana. Rođena je u siromašnoj porodici seoskog sveštenika, koji je nadživeo šestoro svoje dece. Emilina majka je umrla od tuberkuloze 1820, a dve najstarije sestre su kao deca umrle od tifusa. Brat Branvel (Branwell), za koga se u detinjstvu i ranoj mladosti verovalo da je najtalentovaniji u porodici, završio je kao alkoholičar. Šarlot (Charlotte), Emili i En (Anne) su 1846. objavile zajedničku zbirku pesama, pod muškim umetničkim imenima Karer (Currer), Elis (Ellis) i Ekton Bel (Acton Bell). Godinu dana kasnije, tri sestre su objavile prve romane, ponovo pod istim muškim pseudonimima: Šarlot je objavila “Džejn Ejr”, Emili “Orkanske visove”, a En “Agnes Grej”. Dok je Šarlot jedina od sestara doživela uspeh i slavu za života, Emili se brinula o bratu koji je u međuvremenu oboleo od tuberkuloze. Na njegovoj sahrani se i sama razbolela, te kasnije umrla od iste bolesti.

Foto 1 emily bronte Orkanski visovi: Jedna od najlepših knjiga o ljubavi

Portret Emili Bronte, rad Branvela Brontea

Kada je prvi put objavljen 1847. godine, roman je naišao na nerazumevanje. Viktorijanski kritičari su bili šokirani brutalnošću priče; jedan od njih je čak napisao da ova knjiga nije preporučljiva za dame, i da zamišlja autora kao grubog mornara koji ne zna za lepe manire. Vek kasnije, holivudske adaptacije najčešće su ublažavale priču, a likove pokušavale da predstave u prihvatljivijem svetlu. Sam roman po mnogo čemu predstavlja suštu suprotnost tipičnim limunadicama. Glavni likovi nisu ni dobri ni simpatični: Ketrin je svojeglava, ohola i sebična, a Hitklif je osvetoljubiv, proračunat i brutalan. Istovremeno je protagonista i glavni negativac priče, koja se velikim delom bavi njegovom nemilosrdnom, dve decenije dugom osvetom kako ljudima koje krivi za nesrećnu mladost i gubitak Ketrin, tako i njihovoj deci. Sama Ketrin je jedina osoba u potpunosti svesna kakav je Hitklif, a ipak ga voli, ismevajući iluzije naivne Izabele Linton (Isabella Linton), naglašava da Hitklif nije romantični junak zlatnog srca. Ljubav Ketrin i Hitklifa je često sebična i razorna.

Pa zašto su onda “Orkanski visovi” jedna od najvoljenijih ljubavnih priča svih vremena?

Ima nešto temeljno i neodoljivo u ljubavi koja je tako snažna i trajna, koja nije zasnovana samo na fizičkoj privlačnosti ili romantičnim opsenama, već na dubokoj i neraskidivoj povezanosti dve duše. Ketrin i Hitklif su odrasli zajedno, sami protiv sveta koji ih je sputavao i pokušavao da ih rastavi.

“Moje velike patnje na ovom svetu bile su Hitklifove patnje, i ja sam osećala sebe i njega od početka. On je moja velika misao u životu. Kad bi sve drugo uginulo a on ostao, ja bih još uvek postojala; a kad bi sve drugo ostalo a on bio uništen, vasiona bi se pretvorila u ogromnog tuđinca, činilo bi mi se da nisam deo nje.”

Foto 2 Orkanski visovi 2011 Orkanski visovi: Jedna od najlepših knjiga o ljubavi

Scena iz filma "Orkanski visovi" Andree Arnold, 2011.

Jedna od najinovativnijih karakteristika romana je narativni postupak: priča je prikazana kroz oči dvoje nepouzdanih naratora – pridošlice iz grada koji samo delimično razume ljude o kojima sluša, i žene koja je sa njima provela decenije i većini događaja prisustvovala, ali koja priču oslikava svojim zdravorazumskim gledištima i konvencionalnim moralom. Autorka nam nikad ne govori šta misli o likovima. Naratori nam, sa druge strane, neprekidno govore da treba da osuđujemo Ketrin i nazivaju Hitklifa čudovištem i demonom. Pa ipak, teško je ne voleti Hitklifa i Ketrin mnogo više nego likove u romanu koji su im suprotstavljeni kao dobri, pozitivni i simpatični. Hitklif je autsajder, od detinjstva navikao da prema njemu loše postupaju, izložen uvredama zbog svoje tamne puti; on je oličenje gneva i pobune nepravedno odbačenih i potlačenih delova društva. Hitklif i Ketrin predstavljaju strast, prirodu, slobodu, nasuprot civilizaciji i društvenim stegama, civilizovanom, ali beskrvnom svetu koji predstavljaju Lintonovi.

“Od čega god da su naše duše sazdane, njegova i moja su iste; a Lintonova je toliko različita koliko zrak mesečine od munje, ili mraz od vatre.”

Foto 3a Orkanski visovi inspiracija Orkanski visovi: Jedna od najlepših knjiga o ljubavi

Ruševine kuće u Havortu koja je poslužila Emili Bronte kao inspiracija za kuću porodice Ernšo poznatu kao Orkanski visovi

Njihova tragedija je ishod stega okoline, ali i toga što je Ketrin rastrzana između sveta prirode i istinskih strasti, te sveta civilizacije i društvenih pravila, sveta u koji Hitklif ne želi i ne može da se uklopi. Umesto toga, on posvećuje život tome da svet pokori i da ga uništi. Civilizacija i priroda se ipak moraju pomiriti, i zato je drugi deo romana, iako daleko manje popularan, neophodan. Mladalačka ljubav koja se rađa između mlađe Ketrin i Haritona (Hareton) predstavlja nadu u pomirenje suprotnosti – pozitivniju, društveno prihvatljiviju verziju ljubavi prve Ketrin i Hitklifa.

Orkanski visovi i pustare ostaju prepuštene duhovima Keti i Hitklifa, koji nisu našli način da svoju ljubav ostvare u stvarnom svetu. Ali, ta ljubav je ona zbog koje volimo ovaj roman. Svi ponekad ipak poželimo da u svetu prolaznih romansi pronađemo srodnu dušu, nekoga za koga nas vezuje nešto duboko, strasno i večno.

“Moja ljubav prema Hitklifu liči na večite stene ispod površine; iako je ona izvor male vidljive radosti, ona mi je neophodna. Neli, ja sam Hitklif! On mi je uvek, uvek u mislima, ne kao zadovoljstvo, baš kao što i ja nisam uvek zadovoljstvo sama sebi, već kao moje sopstveno biće.”

Foto 4 Orkanski visovi 1939 Olivier Oberon Orkanski visovi: Jedna od najlepših knjiga o ljubavi

Lorens Olivije i Merl Oberon u filmu "Orkanski visovi" (1939) Vilijama Vajlera


Ivana Cvetanović je zavisnica od instant kafe, Interneta i MP3 plejera. U večitom je ratu sa vremenom; zamenjuje dan za noć, kao klinka je bila starmala, a kao odrasla je večita tinejdžerka.