Jedno od najgorih emotivnih iskustava je kad vas muškarac ostavi. Ponekad, on prosto više ne može, a vama je možda i jasno šta to on više ne može, samo vam nije jasno zašto, jer da vas voli, onda bi mogao, a vi biste mu svakako pomogle u tome. A ponekad vas ostavi zbog druge žene, koju obavezno vidite kao goru od sebe – a i svi vam kažu da im nije jasno zašto vas je ostavio zbog tamo neke nikakve. Šta god da je u pitanju, jasno je da on ne želi više da bude sa vama, iako to nije ono što i vi ne želite, odnosno želite. I sad morate da se suočavate sa svim ovim gorkim mislima, osećanjima i uvidima.
Šta to nisam mogla da mu pružim
Bezbroj puta ćete se zapitati. Razum nameće ovo pitanje, ali ne nudi odgovor. Preispitivaćete se sa prijateljicama, sami u mraku dok pokušavate da zaspite, ujutru čim se probudite, tragaćete u psihološkoj literaturi i razmišljaćete neumorno. Možda na kraju shvatite da ste mu pružili sve što ste imali i umeli. I da se jedino radi o tome da njemu nije bilo potrebno ni pola od toga, a da mu je bilo potrebno nešto drugo, što vi niste imali i umeli. A od ove spoznaje vam neće laknuti uopšte.
Sigurno mi nešto fali
To je zaključak koji ćete izvući iz prethodnog mučnog preispitivanja. Jer ako ste dali i činili sve za šta ste bili sposobni, onda sigurno niste bili dovoljno sposobni. Imate neku groznu manu, koje uopšte niste svesni. Neku strahovitu emotivnu grbu, psihološku nakaznost i neki oblik autizma koji se ispoljava u partnerskom odnosu. Ali, možda vam je u celoj priči samo to i falilo – partnerski odnos.
