Osvrt na modu 19. veka

Osvrt na modu 19. veka

Raskošne toalete, nabori svile, korseti, duboki dekoltei… Sve su to odlike mode 19. veka koji obuhvata nekoliko modnih pravaca.

Ampir (1800-1820)

Moda ovog vremena prvo se javila u Francuskoj i bila je prilagođena klimatskim uslovima Zapadne Evrope. Muški kaputi imaju visoko podignute kragne, koje skoro dopiru do ušiju. Frak je i dalje omiljeni model kaputa. Nose se pantalone uzanih nogavica i duboke, elegantne čizme. Prsluci su jednorednog kopčanja, a cilindri obavezni u svakoj prilici.

Na zahtev carice Žozefine (Josephine Bonaparte), posle dužeg vremena uvodi se donje rublje, sa dve odvojene nogavice do kolena. Nazvane su pantalone ili pantolete. Haljina dobija novi oblik, izrazito visok struk i dugačku usku suknju. Prateći modni detalji su šeširi, tašnice, rukavice, a zimi mufovi.

Slika18 Osvrt na modu 19. veka

Haljine viskog struka ukrašene mašnom

Romantizam (1820-1850)

Romantizam je pravac u umetnosti koji se javlja u književnosti, muzici, pozorištu, likovnim umetnostima i to najpre u Nemačkoj, gde je poznat i pod nazivom bidermajer.

U modu se vraća korset, koji nose i devojčice. Suknja je proširena brojnim štirkanim štepovima i brojnim podsuknjama. Nosilo se i po deset podsuknji. Dužina haljine je do gležnjeva, a ivice su najčešće bile ukrašene čipkom. Dekoltei su duboki, ali marama dobija ulogu njegovog pokrivanja. Nose se kratki puf rukavi ukrašeni čipkom. Kosa je začešljana na razdeljak sa nizom visećih lokni. Dame se više ne šminkaju, moderno je bledilo.

Muški kostim ostaje sličan onom iz prethodnog perioda, ali sa naglašenim strukom i kukovima. Ramena su širena pomoću naramenica, a struk je bio sužen steznikom ili šniranjem prsluka na leđima. Tokom dana se nose karirani i prugasti dezeni, a za večernje prilike crno. Kravate se zamenjuju raznim maramama. One su bile i najbitniji detalj muške odeće. Priča se da je sud o muškarcu donošen na osnovu toga kako je vezao svoju kravatu. Frizure su urednije, nose se dugački zulufi i tanki brkovi.

Slika25 Osvrt na modu 19. veka

Uticaj romantizma na modu više je nego očigledan

Moda krinolina (1850-1870)

Politički potresi šire se Evropom i Amerikom, ali dolazi i do značajnog industrijskog razvoja, što rezultira jačanjem srednje klase koja diktira modu. Osnivaju se i prve modne kuće i lepo uređeni saloni sa lutkama na kojima su izloženi modeli.

U muškoj modi se iz prethodnog perioda zadržavaju dve vrste kaputa: šinjel – kaput za dan i frak – za veče. Šinjel-kaput dopire do kolena i više nije sečen u struku. Pantalone uskih, vretenastih nogavica nestaju iz upotrebe i ostaju one ravnog kroja, koje se i danas nose.

Slika33 Osvrt na modu 19. veka

Gospoda u šinjelima i pantalonama ravnih nogavica

U ženskoj modi javlja se krinolina koja je predstavljena i kao veliki korak ka slobodi. Tehnologija je omogućila proizvodnju savitljivih čeličnih obruča, koji su ušivani u podsuknju. Unutar ovog laganog žičanog kaveza žena je mogla de se kreće mnogo slobodnije nego kada je bila okružena slojevima uštirkanih podsuknji. Moderni su mali suncobrani ukrašeni resama.

Slika44 Osvrt na modu 19. veka

Krinolina - kao glavno obeležje mode tog vremena

Moda turnira (1870-1900)

Ovaj period obeležava novi oblik ženskog kostima - turnir. Suknje su bile ravne napred, a nabori su prebačeni pozadi preko turnira, uzdignuća koje je napravljeno od konjske dlake i jastučeta. Bile su duge do zemlje, a pozadi su se produžavale u šlep. Uz ove haljine se nosi gornja odeća muškog tipa – žaketi, redengoti, prsluci, ogrtači.

Trezvenost je bila osnovna karakteristika muškog kostima, koji je morao da bude od izvrsne tkanine i izvrsnog kroja, ali u crnoj boji ili tamnim tonovima. Cilindar se preko dana sve češće zamenjuje polucilindrom, a potom mekim šeširom.

Slika53 Osvrt na modu 19. veka

Kostim sa turnirom, uzdignućem u donjem delu leđa

Izvor fotografija: commons.wikimedia.org, pinterest.com, tumblr.com, wikipedia.org


Zorana Cvetković – brbljiva devojčica u duši satkanoj od suprotnosti- rođena u minut do dvanaest poslednjeg dana u godini a užasava je stav „završiću to kasnije“. Plaši se visine a neostvarena želja joj je skok padobranom. Zimsko dete koje obožava sunce i vrelinu. Ne želi da odraste. Slatkiši, lepo pisana reč, ljubav i moda- tako malo za sreću treba.