Otkud tamo gde te nisam zvala?

Otkud tamo gde te nisam zvala?

A da napravimo putokaze!?

Otkud navodna briga u onih koji nas ne ljube, ne maze, ne grle, ne vode za ruku, ne pokrivaju? Koji nam subotom ujutro ne donose toplo mleko sa malo cimeta, koji nam u četvrtak posle ponoći ne menjaju i ne peglaju posteljinu. Koji nam pred put ne peku kiflice i ne upliću kosu u riblju kost, koji nam ne obećavaju svaki put da će nas pratiti sa osmehom, ali im se uvek nekako omakne suza.

Otkud ideja ili nedostatak čojstva onome i onima koji bi umesto dnevnih novina da preberu i prostudiraju intimu osobe čija ih sreća ne dotiče i čije ih ćutanje ne hladi od kosti do kože?

Tu i tamo se zapitaš : Otkud tamo gde te nisam zvao/la?”

I zato samo ponekad valja baciti pogled i uvažiti znakove kraj puta koji kažu:

Ne gasite mi kreativnost!

Ne brišite naše osmehe!

Ne dirajte naša sećanja!

Ne utišavajte naše pesme!

Ne zatvarajte mi kafanu!

Ne budite dečka koji mi spava u krilu!

Ne dirajte moje lepote!

Ne požurujte mi sreću!

Ne retuširaj mi bolna sećanja!

Ne pominjite uz lavinu banalnosti naše noći!

Ne pravite kopiju od mog originala!

Molim vas, nemojte tako da me volite!

I molim vas, ako ne može drugačije onda me nemojte uopšte voleti!

I molim vas, ne radite ništa za moje dobro!

Ni slučajno nemojte da me dirate!

Nemojte me ružiti, ali ni ulepšavati!

Ne objašnjavajte, ne prevodite me svetu!

Ne stavljajte mi rešetke na vreme!

Nemojte da nam brojite “uspehe”,  ljubavi, ljubavnike, jastuke, cipele, avionske karte, grčka ostrva, kazne, osmehe, podsmehe, grehove, kilograme, bore, pore, trepavice, andole, suze i stakliće i ukrase za jelku i krvna zrnca.

Jer hoću nešto posve drugo!

Jer neću da se odmorim – hoću da se umorim!

Neću da pazim – hoću da dišem!

Neću da planiram – hoću da volim!

Neću da se dokazujem – hoću da letim!

Neću da budem mudar/a – hoću da se smejem!

Neću kompromis – hoću dvofaznu strast!

A ako ipak ne pogledaš smernice onda bar reci:

Otkud tamo gde te nisam zvao/la?”


Ivana Močević je profesor italijanskog jezika i književnosti, težak zavisnik od dobrih romana, poezije, nasmejanih i hrabrih ljudi, kafe, svih vrsta slatkiša, putovanja. Obožava Beograd, svoju sestru i svoje čarobne prijatelje.