otmenost jeza slika 625x500 Otmenost ježa

Kraj romana je smrt i mir, smrt i znanje, smrt i saosećanje

“Ja preklinjem sudbinu da mi udeli sreću da vidim dalje od sebe i susretnem nekoga.”

Roman “Otmenost ježa” francuske spisateljice i profesorke filozofije, Mjuriel Barberi, objavljen je u Francuskoj 2006. i važi za jedan od najčitanijih naslova, a ubrzo potom isti status dobija i u ostalim zemljama Evrope. Kod nas je objavljen 2008. godine, u izdanju Čarobne knjige. Dobitnik je nagrada Prix des libraires, Prix Georges Brassens, Prix Rotary International.

Roman je 2009. godine inspirisao i nastanak podjednako uspešnog filma “Jež” (“Le hérisson”). Redovi inteligentnog humora, prefinjenih osećanja i izvanredne književne i filozofske pozadine pisani su sa dobrim ukusom, istančano i sadržajno.

“Zovem se Rene, imam pedeset četiri godine, radim kao pazikuća u buržujskoj zgradi u ulici Grenel broj 7… Toliko se dobro uklapam u uobičajenu predstavu o pazikućama da nikome ne bi palo na um da sam načitanija od svih onih nadmenih bogataša.”

“Zovem se Paloma, imam dvanaest godina, živim u bogataškom stanu u ulici Grenel broj 7. Međutim, odavno znam da je krajnje odredište kugla za ribice, ispraznost i glupavost života odraslih. Otkud to znam? Ja sam, naime, veoma pametna. Čak izuzetno pametna. Zato sam donela odluku: na kraju ove školske godine, na trinaesti rođendan, ubiću se.”

Iako je radnja romana prilično statična, dubini i snazi doprinosi bogata naracija koja teče u dva glasa. Prvi glas pripada gospođi Rene Mišel, a drugi pripovedač romana je dvanaestogodišnja Paloma. Obe su na svoj način nezadovoljne životom i žude za promenom koju unosi treći junak romana, novi stanar Kakuro Ozu. On gospođu Mišel ne gleda kroz duštveni položaj. Zahvaljujući tome otpočinje inspirativno i nezaboravno intelektualno druženje kojem se uskoro pridružuje i mala Paloma, ljubiteljka haiku poezije i manga crteža.

Kraj romana je odmotavanje emotivnog klupka, nastanak ljubavi istinske i nikad prekasne prema prijatelju, bliskom biću, znancu.

Kraj romana je smrt i mir, smrt i znanje, smrt i saosećanje.

Živimo sa predrasudama i donosimo zaključke na osnovu nekih nevažnih činjenica i, što je još gore, uvereni smo da smo u pravu.

Društvo “Otmenosti ježa” je malo, ali vrhunski odabrano. Čitajući i vi postajete deo istog, a neke od izrečenih dijaloga želećete da upamtite zauvek. Knjiga “Otmenost ježa” pleni čitaoce svojom jednostavnošću i krotko sročenim životnim istinama, bez pretenzija na pompeznost filozofskih dimenzija. Razotkriva život, upućujući na beznačajnost društvenih razlika koje ipak uspešno razaraju harmoniju svakodnevice. Ovo je knjiga koja, kroz igru razotkrivanja, govori o umetnosti uopšte, o umetnosti života.

U kombinaciji sreće i tuge, koja donosi čitaocu neopisiv mir, krije se jedno od najboljih rešenja tajne zvane život.


Vesna Mitić radi samo ono što želi i nosi samo ono što joj se slaže sa karakterom. Fer igrač, kapriciozna, sujetna, hirovita, impulsivna i razmažena. Seća se kako je propao rock & roll, iako Džeger još uvek peva, a ona više ne broji godine od kada je počela da piše. Sve što je do juče bila, više nije, sve što je želela, više ne želi, sve što je do juče volela – voli, ali nekako iza sebe i sa visine.

Comments