Otvaranje izložbe “Dok gledam u…”, umetnika Mirka Lazovića

Otvaranje izložbe “Dok gledam u…”, umetnika Mirka Lazovića

Pogled s visine, detektovanje topologije sopstvenih unutrašnjih odnosa, našeg odnosa sa drugima,kao i našeg odnosa sa mašinama, predstavlja trajnu Lazovićevu fascinaciju. Interakcija s radovima nikada nije zahtev već poziv da se pogleda dublje, iza slike. Radovi, poput „Dok zurim u …“ samodovoljni su, prisustvo posmatrača ne utiče na rad, već on funkcioniše kao dijalog između dve mašine. Radovi kao što su „Narcis“ i „Tečna svetlost“ prilagođavaju se i reaguju na prisustvo posmatrača. Lazović skriva i otkriva svoje metode rada, kako bi otvorio različite slojeve razumevanja i interpretacije. „Narcis“, iako na prvi pogled po strukturi najjednostavniji od sva tri rada, zapravo krije svoju strukturu i mehanizam varljivom konstrukcijom nalik običnom stolu.

U radu „Dok zurim u…“, koristeći se programom koji skenira vizuelne komponente arhitektonskih fasada u cilju proizvodnje muzičkih partitura, Lazović je odlučio da izloži čitav proces rada u realnom vremenu, otkrivajući svoje metode i arhetipskog čoveka iza zavese. Autor, istovremeno, oblikuje odnos prostora i publike. Rad „Tečna svetlost“ razvija drugi model odnosa koji poziva posmatrača da otkrije mehanizam interakcije, omogućava igru i podstiče osećaj međusobne odgovornosti i odgovornosti prema budućim gledaocima.

mirko za sajt1 Otvaranje izložbe Dok gledam u..., umetnika Mirka Lazovića

Greške, koje navode na humane karakteristike,  namerno su programirane u strukturi rada tako da povremeno dolazi do preteranog ubrzavanja, usporavanja pa čak i potpunog prestanka sa radom, u zavisnosti od spoljne stimulacije ili preterane upotrebe. Kao autentični rukopis zanatlije koji je nemoguće reprodukovati, lični tragovi su nenametljivo prisutni u softveru koji je Lazović programirao. Baš kao što stari majstor ostavlja tragove četkice kada ponestaje tuša, tako i Lazović proslavlja tragove ljudske ruke u metodi razvoja softvera i radi intuitivno, ne obazirući se na krajnji rezultat već na proces rada.  Ručni rad se ne vezuje često za proces programiranja ali u Lazovićevim radovima zauzima značajno mesto. Od najjednostavnijih nesavršenih i sirovih materijala koje koristi u konstrukciji „Narcisa“ do upotrebe vode i analognih mehaničkih sprava u radu „Tečna svetlost“. Ovde posebno dolazi do izražaja Lazovićev interes za muzičku senzibilnost / muzikalnost / ljudske rukotvorine.

Izložba traje do 28. decembra!