U mnogim jezicima postoje reči i fraze koje ne možemo da prevedemo bukvalno, jer tako gube značenje, a nemamo za njih odgovarajući izraz. Osećanja, situacije, prizori…svaki jezik je bogat na svoj način, ali u nekima ima više duha i poezije.
L’appel du vide – francuski
Zov praznine bi bio poetičan prevod, ali šta to znači? Francuzi imaju izraz za ono samoubilačko osećanje koje te obuzima kad se popneš visoko, stojiš na ivici i gledaš dole. Da li oni bolje poznaju destruktivne dubine ljudskosti, ili samo imaju za njih više razumevanja? Ništavilo nije privlačno razumu, ali izaziva vrtoglavicu koja preti da nas povuče. Čežnja za povratkom u prvobitno stanje? Nemamo odgovarajuću frazu, ali poznajemo to osećanje.
Cafune – portugalski
Reč označava gest nežnosti, brige, ljubavi i pažnje, koji ne potiče od ljubaznosti ili želje da se nešto izrazi i stavi do znanja, već je spontan. To je ono kad vas neko blizak pogleda, pruži ruku i nežno vam skloni kosu sa čela ili vrata. Kao kad dodirnete cvet.
