Autobus 33 – dao Bog večito je gužva, večito te smara kontrola i to ti obično traže kartu baš kad ti treba da izađeš (bačenih 60 dinara), dao Bog u njoj 458 stepeni Celzijusa, toliko je toplo da ti je bolje pešice da šipčiš, iako je u pitanju relacija Beograd centar – Zemun! Svi nešto žamore, mašu rukama, sveskama, lepezama u želji da se ohlade bar malo, ali džabe! Autobus klimatizovan? Kako da nije! Sve se topi! Ljudi venu, ulice se tope, sve je to jedna užegla, vrela mrlja.

E, u toj jako prijatnoj i neodoljivoj atmosferi nalazim se i ja mašući jednom slobodnom rukom dok se drugom držim za lepljivi, vreli rukohvat. Skroz sam mokra, odelo, iako je minimalno, skroz je zalepljeno za mene, postali smo jedno! Frizura? To više nije kratka, čupava, trendi frizura, neee! To su sad rezanci koji vise svaki na svoju stranu ali ne radi fore, nego i oni jadni hoće da pobegnu iz pakla gradskog prevoza! Ice tea koji je trebalo da me osveži, više ni za šta nije, jer je postao extra hot tea! Kiptim od besa i nervoze! Dođe mi da izletim iz autobusa i uskočim u fontanu!

slika 1 fontana Ovog leta ode jetra!

A da uskočim da se malo o'ladim?

E sad, na sve ovo dodajte vi ispitni rok! Usred leta! Da, da, znala sam ja šta me čeka kad dođem na fakultet, ali čoveče, to je tako naporno! Sediš po ceo dan u čitaonici, kući ili bilo kom drugom zatvorenom prostoru i crkavaš! Em je vrućina, em ti misliš na sve one srećnike koji baš tom trenutku kuliraju na bazenu ili moru ili bilo kom drugom otvorenom prostoru u blizini vode! Đubrad jedna, biće i oni na tvom mestu, samo to možeš zlobno i ljubomorno da pomisliš. A onda da se vratiš na učenje. Nema svrhe izlaziti napolje, “na vazduh”. To nije vazduh i samo će sunce da te ubije u glavu i tek posle ništa od tebe neće biti. Tuga, čemer i jad! I posle kako da ne kažeš da studenti čekaju raspust k’o ozeb’o sunce?! Samo što u junu i julu nikako nisi ozebao i svakako ti je dosta sunca nad glavom dok si ti nad knjigom! Ali dobro, tako se kaže…

A tek onaj osećaj kad znaš da imaš još jedan ispit i to je to! Cupkaš, skačeš, već planiraš kako te tvoji neće u kući videti, planiraš zabavu, zezanje, a fakultet će, konačno, postati zabranjena tema! Maštaš…

Prvo ćeš sigurno provesti par dana bukvalno i apsolutno ne radeći ama baš ništa! Sve četiri uvis i blejanje u jednu tačku. I biće ti najlepše na svetu! Bićeš kao ameba koja se vuče tamo-amo bez ikakvog plana i cilja.

Onda, skupiš društvo i pravac bazen! Mmm, već se ježiš pri pomisli na ledenu vodu u koju, onako vreo, uskačeš. Onda malo poziraš na ivici bazena i pariš oči. Čisto kao razbibriga… Naravno, pre toga se moraš pobrinuti da tokom tog poziranja imaš šta i da pokažeš. Sav taj višak koji smo svi nabacili tokom školske godine, jer smo samo učili i od muke ždrali, mora da bude uklonjen! Ali, leto je! A znaš šta to znači? Slobodan si za sve što ti padne na pamet! Uraaa!

Uveče, naravno, “izlasci do jutra, niko ne misli na sutra”. Cele godine planiraš kako ćeš da overiš sve one nove klubove, kako nećeš da se trezniš, kako će te nositi kući! Svi položeni ispiti, a i oni koji to nisu, moraju se proslaviti! Jedno veče – jedan ispit, drugo veče – drugi ispit i tako u nedogled. Doduše, ako si od onih koji nemaju mnogo ispita u godini, a ti dodaj i kolokvijume! Pa šta, ne budimo skromni, i za njih je trebalo učiti! Realno, zaslužili smo, mi studenti, napaćene duše! Junački smo izdržali sve muke koje mogu da se porede sa paljenjem vatre na grudima i nabijanja klinova pod nokte!

slika 2 ziveli Ovog leta ode jetra!

E, a sad da nazdravimo! Živeli!

Još tu planova ima, važno je da ima i vremena i da oni neće ostati samo pusto maštanje. Moramo da napunimo baterije, od oktobra opet ista priča. A dotad – živeo rad, živeo trud, al’ nek radi ko je lud!


Ivana Tomić – za sada je još uvek novinarka u pokušaju, ali bi volela da jednog dana ima uspešnu karijeru. Od kada je postala tetka, šali se da je postala i mudrija. Voli da provodi vreme sa svojom porodicom i kućnim ljubimcima, obožava “Mrak“ film, višnje i Džonija Depa, a posebno uživa da “šeta“ po živcima svojoj najboljoj drugarici Nedi.

Editors choice