Pekinezeri: Lavovsko srce u malom telu

Pekinezeri: Lavovsko srce u malom telu

Pre nekoliko nedelja moja porodica postala je bogatija za šest duša – tri sestre i tri brata. Naša miljenica Koko (Coco) okotila je prekrasne pekinezere. Sada naša uža porodica broji 12 članova – mama, tata, sestra, Koko, njena sestra Mimi (Mimi), Frenki (Frankie), Mini (Mini), Bobi (Bobby), Suki (Soukie), Balu (Baloo) i Bela (Bella). Mi smo velika, srećna porodica.

Slika120 Pekinezeri: Lavovsko srce u malom telu

Između mame i ćerke nekada padne i svađa

Koko je ušla u naš dom pre nešto više od četiri godine. Od početka je pokazivala neverovatne intelektualne sposobnosti. Znam, reći će to svako za svog ljubimca, ali ko god da je upozna kaže da ima ljudski pogled i da je posebna. Za mene je nešto najlepše što mi se dogodilo – ona je moj najbolji prijatelj i sestrica.

Ranije sam imala velike predrasude o ovoj rasi, najviše zbog iskustva iz detinjstva. Sada znam da su pekinezeri zaista divna i umiljata stvorenja, ali kao i svi ljudi, ne podnose svakoga. Rezervisani su prema drugima, a svog gazdu štite i vole najviše na svetu. Hrabri su, pametni, privrženi, odlučni i vragolasti.

Nije ni čudo što znaju da budu uobraženi – pripadaju najstarijoj rasi pasa na svetu. Istorija kaže da su se pojavili još u vreme prodiranja budizma, u prvom veku pre Hrista. Oni su bili dvorski psi koje su smeli da maze samo kralj, kraljica i članovi porodice. Bilo je strogo zabranjeno poklanjati štenad pekinezera, a za krađu bi se gubila glava. Za širenje rase van Kine zaslužni su Englezi, koji ih u 19. veku kradu sa dvora.

Slika214 Pekinezeri: Lavovsko srce u malom telu

Sestrice koje se obožavaju

Čemu toliko poštovanje prema njima? Na kineskom dvoru smatralo se da pekinezer čuva svog gospodara i na onom svetu. Pravi je zaštitnik, iako je sasvim malo stvorenje. Svoju nezavisnost često želi da iskaže kroz igre dominacije sa gazdom. Čas se mazi, čas ne da nikome da mu priđe. Njihova tvrdoglavost zanemarljiva je, jer je u pitanju pravi ljudski karakter koji se mora voleti.

Koko me toliko voli da je često ljubomorna na druge meni bliske ljude. Na primer, na mog dečka. Iako je sa svim ljudima koji dolaze kod mene izuzetno druželjubiva, prema njemu se odnosi sa zadrškom i čim mi priđe, ona se ugura između nas dvoje i stavi mi šapicu na nogu. Ukoliko mi je u naručju, a neko rukom krene ka meni, dovoljne su dve reči (“Brani me”) da se umiljato stvorenjce pretvori u krvožednika. Zaista može biti opasna kada joj neko nije po volji.

Možda sve to ima veze sa legendom o nastanku rase. Po njoj, jedan lav se ludački zaljubio u malu majmunicu, ali je razlika u visini bila nepremostiva i nisu mogli da se venčaju. Hrabri i do ušiju zaljubljeni lav otišao je u hram i pomolio se bogovima: “Preklinjem vas da me smanjite toliko da mogu da oženim moju najveću ljubav.” Od bogova je stiglo pitanje: “Da li si siguran da je to ono što želiš? Smanjivanjem gubiš prestiž koji uživaš kao kralj životinja i postaješ sasvim obično biće.” Međutim, hrabri lav nije odustajao. Bogovi se složiše i smanjiše lava, ali zbog njegove velike ljubavi prema majmunici, rešili su da mu ostave hrabro srce. Pekinezer je, prema ovoj legendi, nastao iz ogromne ljubavi male majmunice i malog lava. Kada se pogleda njegova njuška i porazmisli o karakteru, ova priča ima smisla.

Slika312 Pekinezeri: Lavovsko srce u malom telu

Koko i sin prvenac u zagrljaju

Koko i Mimi su kao deca kojima konstantno treba posvećivati pažnju. Ponekad mi se čini da samo što ne progovore: “Pogledaj šta ja umem! Hej, pogledaj me kako se igram.” Razigrane su i obožavaju decu. U jednom periodu nisam mogla stalno da budem sa Koko u kući, pa je po nekoliko sati ostajala sama u stanu. Gotovo svaki put učinila je nešto loše iz revolta: upiškila se ispred ulaznih vrata, razvukla obuću ili pocepala neke papire. Inače to nikada ne radi. Zato im stalno treba ukazivati pažnju i pružati im ljubav. Vratiće se desetostruko.

Obožavaju da spavaju sa gazdom, ali pod uslovom da se on prilagodi njima. Znaju i da zahrču, kao pravi ljudi. Zato se prema njima treba tako i odnositi: preko zime obavezni su džemperčići ili kapice, jer se lako prehlade, najčešće oboljevaju od respiratornih bolesti, a u zrelijim godinama i od srčanih problema.

Kada su tužni, pekinezeri plaču. Kada učine neku glupost, a gazda to primeti, ovi psi naprave umiljatu facu i rašire okice, jer tačno znaju da će se gazda naljutiti na njih. I ma kolika da je glupost, ljutnja ne može da traje dugo. Zato od malena treba učiti šta je dobro, a šta loše. Zahvaljujući mojoj sestri, koja već dugo izučava ovu rasu, Koko i Mimi danas znaju sve osnovne komande, ali i one mnogo složenije: znaju da donesu tačno onaj predmet koji im se traži, da zalaju na komandu, nekoga odbrane ili odgovore na pitanje sa “Da” ili “Ne” na njihov način.

Kada sa budite i padate u san sa nekim takvim bićem pored sebe, zapravo shvatate koliko vam je život ranije bio prazan. A dok se trepne, ostari se, ali sa nežnim stvorenjima kao što su pekinezeri, svaki dan je lep i ispunjen.


Martina Anđelković pola dana živi stvaran život, a pola provodi na društvenim mrežama. Autorka i voditeljka fiktivnog kulinarskog show-a, fejk plavuša i deda Pajina unuka.