Biti perfekcionista je teška robija. To nije izbor – perfekcionista prosto mora da postiže savršenstvo, on ništa ne ostavlja nedovršeno, odlično je organizovan i mudro raspoređuje svoje vreme i svoje snage. Kad vam treba neko da uoči, analizira i popiše prema prioritetu sve aspekte bilo kog problema, a zatim razradi moguća rešenja, obratite se perfekcionisti, on je savršen u tome. Zato što samo to stalno i radi. Mora, da bi bio zadovoljan sobom, jer to je jedina sreća koju poznaje. Perfekcionisti imaju donekle uvid koliki su horor za svoje najbliže, a i za sve ostale, ali ako volite nekog perfekt-frika, naviknite se na redovna izluđivanja.
On sve ume bolje i efikasnije i ne ustručava se da vam pokaže kako
Od pranja sudova, preko pakovanja veša, planiranja putne maršrute, do organizacije venčanja. Sve čega se poduhvati on radi zastrašujuće temeljno i učinkovito. I pritom se ponaša tako strogo i islednički, da svi oko njega gube samopouzdanje i počnu da se preispituju i da se trude da mu izađu u susret. Osim ako ih boli uvo, što perfekcionistu načisto izluđuje, a izluđeni perfekcionista je mnoooogo neprijatniji od perfekcioniste koji izluđuje.
Dakle, kad vam pokaže kako se nešto radi, ili usvojte njegov način do tančina (bez improvizacije) ili mu recite neka ne gleda šta i kako vi radite, jer mu se neće dopasti, a vi želite da radite na svoj način i nikako drugačije, makar to bilo aljkavo i traljavo, prema njegovim merilima. On će biti nesrećan što vi ne želite da se usavršavate, ali možda mu to pomogne da prihvati realnost u kojoj žive ljudi koji ne daju pet para na savršenstvo.
