Stalno kritikuje i zvuči savršeno razumno
Svaka njegova kritika je na mestu i savršeno je razumna. Zašto bi iko radio bezveze, ofrlje, nemarno, ili zašto bi uopšte radio bilo šta, ako nije siguran šta radi i nema razrađene korake do cilja? Biće vam neprijatno što ste tako nemarni i ležerni prema stvarima koje su njemu tako važne, ali poželećete da mu kažete „čoveče, opusti se malo, ne mora sve da bude savršeno“ – i to će na njega imati isti uticaj kao njegova razumna kritika na vas.
Neprestano iščekuje da se svet popravi i dostigne njegove standarde
On ne može tako i stalno se čudi kako drugi tako mogu. Kako neko može da ne zna šta će raditi do kraja nedelje i kakvi su mu planovi za sledeći mesec? Kako uopšte živi neko ko nema raspored za sutra? Kako neko kaže možda, a da to ne shvati obavezujuće i ne potrudi se da možda proizvede u da? Kako je moguće da neko tek tako odluči da večeras izađe?
Ništa ovaj svet ne radi kako treba i kada će se već jednom ljudi organizovati, napraviti spiskove obaveza, planove i rokove? Kako za šta? Pa za sve!
Izvori fotografija: designscene.com
Aleksina Đorđević
