Pet adekvatnih načina da nepoželjne oterate u tri lepe

Pet adekvatnih načina da nepoželjne oterate u tri lepe

Ogromno iskustvo u neposrednosti donelo mi je mnogo čvoruga prilikom probijanja zidova glavom i definitivno me nije naučilo pameti, ali stekla sam dragoceno iskustvo koje može da vam pomogne kad ludaci počnu da nasrću glavama na vaše zidove.

fuck off Pet adekvatnih načina da nepoželjne oterate u tri lepe

Dakle najadekvatniji  način da nekog pametnog, ko vam nudi nešto što on misli da vi možda tražite,  pošaljete u majčinu (što ste odmah poželeli čim ste nanjušili uljeza, ma kako se dupetao glavologijom), jeste da ga naterate da se oseća totalno neadekvatno, nekom krajnje pozitivnom rečenicom, tipa “odlično, samo nastavite da se trudite i verovatno ćete moći da postignete naše standarde”. Ili tako nešto. Znate već. Tako zaliven talasom pozitivizma, sigurno će sesti i svojski se potruditi, sve vreme se boreći sa osećanjem odbačenosti i krivice što nije dovoljno dobar, kao što mu lepo majka govorila. Ali negde na pola znojenja, shvatiće da nema šanse i odustaće, poludeće, istrčaće na ulicu go i hodati po vodi možda, ali to nije vaša briga. Uspeli ste! A ostali kulturni, podsticajni i humanisti. Bravo.

Drugi način, prikladan drugoj situaciji, kad recimo, neko traži od vas uslugu, koja vas verovatno ništa ne košta, ali stotine smarača od vas traži slične usluge (informacije, glasanje na Facebook-u za njihove projekte, uputstva za rad u oblasti u kojoj ste stručni itd.) jeste odgovor kao iz topa, koji glasi: “naravno, nema problema”, i onda im nikad ne odgovorite, a ako nastave da vas smaraju date im pogrešne informacije, glasate za njihovu konkurenciju, uputite ih na izvor, sa koga, kao što svi znamo, vodi više putića na više strana, pa čik neka sami provale. Moraćete, naravno, da se suočite sa tim da ste osvetoljubivi, sitna duša, ma pičketina jedna, ali šta vas boli uvo, to će samo drugi da misle o vama i da prepričavaju.

Visoko cenjen među poštenjačinama način za odbranu svojih bedema, jeste da otvorite kapiju u zidu i suočite se sa smaračem/uljezom. Jedina redovna greška u ovom pristupu (koji koriste oni koji nisu ni malo zli i žele da suprotnoj strani sačuvaju glavu od čvoruganja) jeste da kad nekome lepo objasnite zašto vi ne možete da mu date to što hoće ili zašto vama ne treba to što on nudi, jeste da smarači to redovno shvataju kao da ste mlakonja i da će vas svakako slomiti svojom upornošću. Savet: sledeći put ne otključavajte kapiju, nego samo doviknite kroz rešetke “nema ovde leba za tebe, prijatelju i tutanj!” To je bar pošteno.

Kad prijatelji traže od vas nešto što ne možete da uradite za njih, berite kožu na šiljak, stisnite muda, očvrsnite srce – tada nema druge. Recite im istinu. Onda sačekajte da prođe period u kome će vas mrzeti zbog toga, jer će zatim doći trenutak kada će vam oprostiti zato što ste bili pošteni. E, sad, hoćete li vi njima oprostiti što su vas mrzeli? Ma hoćete. Oproštaj je dobar za karakter, a vi želite da izgradite besprekoran i pre svega maksimalno funkcionalan karakter.

Peti način je veoma rizičan (pošto ćete ispasti najgori), ali radi 100 posto i momentalno. Ne morate čekati da vaše odbijanje odjekne u svesti smarača/uljeza/molioca retroaktivno. Čim nekoga oterate u tri lepe, konkretno, na licu mesta, on odmah zna na čemu je sa vama. Prostak ste i seljačina. Eto! I on neće da ima posla sa takvima. Ne, nikad više. I rešili ste se bede, zauvek. Valjda vas ne brine što ljudi ogovaraju? Oni to svejedno uvek rade. Pa barem neka imaju šta da ispričaju.

I jedan gratis savet za sve koji žive bez zidova i ograda i ne shvataju da granice ne postoje samo zato da bi bile pregažene: Kad vas oteraju u tri lepe, na bilo koji način, samo nastavite do sledećeg zida i onda, glavac, kao što lepo znate. Izgradićete karakter sto puta brže od ostalih. Samo ne očekujte da vam nečemu posluži.


Aleksina Đorđević, matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim kad je izazvana. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije.