Pet minuta slave

Pet minuta slave

Dragi dnevniče,

Stojim u klubu, Pera se obeznanjuje za šankom, a meni se piša od neke kisele vode koji sam popio. Gužva je neviđena. Prilazim toaletu, tamo stoji napucana grobčina od ribe. Ružna, utegnuta, našminkana kao za maskenbal. Al ajd’, sve to da se skapira, niko od nas nije Apolon ili Venera, ako ništa drugo – nije doveka. Nego, prilazim i pitam uljudno: “Jel ima nekog unutra, ili i ti isto čekaš” – a ona me pogleda u fazonu – “jebote koji klošar, svi me startuju kako sam dobra ribetina” – odgovora nema.

Razmišljam se da joj se ispišam u lažnjak LV i da joj kažem “aj što si krš, nego si iz nekog razloga istripovala da bih te primetio da mi ne stojiš na ulazu u pisoar. Pri tom nisam imao nikakvu predrasudu o tebi dok te nisam kulturno sa osmehom upitao – da li ti sledeća piškiš? – a onda si pokazala da si ružna iznutra, što je rezultiralo tvojom grdnom pojavom spolja” – međutim prećutim, ima dana za ispravljanje krivih Drina raspalog srpskog društva. Uđem u raspali WC posle njene grob ružne, utegnute, našminkane kao za maskenbal drugarice i obavim svoju fiziološku potrebu.

Vratim se do Pere sa idejom da mu objasnim kako mi opasno idu na kurac takve pojave u našem fekalnom društvu kad skapiram da su ta dva istripovana krndelja, one ribe o kojima je pričao. One dve idiotkinje koje je prošle nedelje navatao sa svojim kolegom sa posla. I to na foru, pošto je ovaj kolega za to veče pozajmio džip od drugara. Kliše. Kako drugačije sa Perom.

Pošto je spodoba sad pomislila da i ja imam džip, ne znajući ni da je Pera opalio na foru prošle nedelje, promenila je ton. Međutim, možda sam oštar na pisanoj reči, ali kad nešto treba da se rekne uživo tu sam neprejebiv. Ona kaže “Ćao” ja je pogledam kao smrdljiv sir. Pera odma’ skapira da će “LV maskenbalu” ovo veče biti jedno od lošijih u životu. Šapuno mi je molećivim glasom “nemoj molim te, ne znam koji ti je kurac, ali nemoj da napraviš sranje neko”. On to zna, a i svako ko prati. Ideali su ideali.

- Jel ti to original Luj Viton?
- Jeste.
- A gde si ga kupila života ti?
- Kod šanera.
- A gde taj šanira, na kineskom buvljaku?
- Ne kapiram foru.
- Amitz to tako voli da se šali malo – uleti Pera u raspravu.
- Ozbiljan sam
- Znam šta je, ti si se naljutio što ti nisam odgovorila tamo kod WC-a.
- Nisam se naljutio, pričamo o tvojoj kineskoj tašni.
- Da, da baš je to u pitanju. Bilo ti je glupo, ali mene tako stalno neki tipovi startuju glupim forama …
- Alo “Viton”, ko priča o WC-u, pitao sam te gde se šaniraju te tašne? Baba mi je na samrti pa da je obradujem za sitne pare …
- Amitz to voli da se šali tako malo – nadoveže se Pera na svoju misao od malo pre.
- Ja samo ne želim da sada Amitz misli kako ja …
- Ne, ne, ne razumeš. Ne vredi, ne znaš ga, sada dok gospodin ne izdeklamuje svoje neće moći da se živi od njega.
- Pa evo ja ću da saslušam šta ima gospodin Dulniker da mi kaže.
- Veruj mi da ne želiš to da čuješ.
- Ako devojka hoće da čuje nemoj je sprečavati Pero. Ovo je korak napred u civilizaciji i stvari koje može noćas čuti od mene joj mogu pomoći puno u daljem životu.
- Koji si ti kreten. Ja ne mogu da verujem da ćeš ponovo to uraditi …
- Slušam.
- Dakle …
- Evo ga, ne verujem. Opet …
- Ti si jedna onako, manje-više ispod-prosečna riba. Ali se tako, u navali nedojebanih balavih mentola pojavilo nekoliko njih koji su ti objasnili kako si neviđena riba. I ti umorena od raznih emotivno seksualnih …
- Amiče, dosta je.
- Neka priča, mene to ne boli.
- Dakle, Pero začepi. Umorena od emotivno seksualnih promašaja počela si da se tripuješ kako si stvarno neka riba. I to je meni ok.
- Amiče …
- E sad to bi bilo okej, da oni nisu samo hteli pičke za džabe. Jebiga svakog u životu odrade na foru za nešto …
- Amiče, stvarno je dosta!
- Međutim, tebi to nije bilo dosta, nego si počela da tripuješ kako si dobra riba i kako je vreme da počneš naplaćivati tu svoju pičku – “LV maskenbal” je počeo da plače.
- Koji si ti moron …
- Kad kažem da je naplaćuješ mislim da sada biraš, ali samo one što imaju džip.
- AMIČE!! – LV maskenbal je istrčao napolje, a Pera i njena drugarica za njom.
- … ili oni što im drugari imaju džip. Nemoj da misliš da imam nešto protiv što si kršina, meni se sere od takvih glupača čak i kad liče na nešto. Mrtva je trka ko mi je gadniji. I dođite nam ponovo da se družimo. Ili se terajte u tri pičke materine.

Pera se vratio, dobio je šamar namenjen meni, ali pošto je već bio pijan prasnuo je u smeh kada je stigao do mene.

- Sada mi dođeš neku orgiju. Organizuj tamo neke tvoje cice da se i ja ubacim u priču. Kako znaš i umeš.
- Nema ništa od toga. Uostalom ionako ne bi ništa zabo jer bi skapirala da smo došli raspalim Yugićem, a ne onim šaniranim džipom.
- I to je istina.

Na kraju smo sedeli na klupi gledali zvezde, slušali vesti što su upravo stigle i raspravljali o razlici između stihova Džonija Štulića (Azra) i Milana Mladenovića (EKV). Zaključak je bio vrlo jednostavan. Džoni je pevao o ljudima i svetu oko sebe, a Milan o sebi i svom svetu. Tako da je Milan ipak bio veći car. Ali obojica su svoje stihove proživljavali duboko emotivno. Posmatrano iz pogleda duše, oni su bili glasnici one svemirske misli na ovom usranom poluostrvu.

Danas je navala raznih Keri Bredšou na web logu, koje tako isprazno lupetaju o svojim i tuđim ispraznim životima. Aj što je navala na blogovima, nego su novinske hartije pune raznih plitkih i preplaćenih sranja ispraznih ljuštura. Ali aj što su pune novine i televizije tog instant sranja, nego gomila budala žive svoje instant živote, nesvesni prolaznosti, poraza i prokletstva koje nosi “pet minuta slave”. Prodaju i njivu i ovce i pičku i dušu, i svaki ideal za tih “pet minuta”. Čitav život im stane u tih pet minuta. Koje najčešće nisu ni provalili da su imali. Samo ih se sećaju i samo o njima govore dok neki drugi jašu svojih pet minuta instant slave.

Takav ti je 21. vek moj dnevniče.

Preuzeto iz “Besmislenog dnevnika jednog H8-era”


Amitz Dulniker u zvezdanom nebu vidi šta ste sve sakrili od sebe i drugih. Zna šta želite, mislite i volite. Zna sve: da ste nesrećni, nesigurni, perverzni i neodlučni. Ako budete dobri, neće to podeliti sa drugima. Amitz je takođe i autor“Besmislenog dnevnika jednog H8-era”.