Pet mračnih elemenata ljubomore

Pet mračnih elemenata ljubomore

Hmmm… Svi elementi ljubomore su mračni, samo su neki razlozi opravdani, u najužem smislu. U najširem, ljubomora je otrov za svaku vrstu ljubavi, naklonosti, međuljudskih odnosa.

Ljubomora je senka gramzivosti, kaže džedajska mudrost.

Pa, nek nam Bog pomogne. Mislim, neka je sila uz nas.

To je moje!

Posesivnost je u tako tesnom zagrljaju sa ljubomorom, da uopšte ne idu jedno bez drugog. Ljubomora je uznemirena posesivnost, a njoj ne treba mnogo da se uznemiri.

Dovoljno je da joj se učini da vlasništvo nije na mestu. Ili da ga neko gleda sa sjajem u očima.

Opasno blizu ludila.

U ljubavnoj vezi, odmerena doza toga biće zabavna, čak uzbudljiva. Način na koji vas neko prisvaja i stavlja potencijalnoj konkurenciji do znanja da ste zauzeti, učiniće da se osetite ekskluzivno. Možda prvih nekoliko puta, dok način ne postane tako opušten i arogantan, da je svima jasno da se tu ne radi o pripadnosti, nego o njenom patološkom obliku.

I to tvoje je moje!

Osim ako je to tvoje za mene neprihvatljivo. Onda ne treba ni tebi. Tvoje prijateljice, recimo.

Pošto ih sigurno nećete dovesti u njegov krevet, one su nepoželjne. Jer vam pune glavu emancipovanim glupostima. A vi ste sada zauzete i ne treba da imate ništa sa tim izvorima opasnosti po njegovo vlasništvo.

Sve ostalo što je poželjno i prihvatljivo, a vaše je, sad je i njegovo. Vaša plata, na primer. Vaše vreme. Vaše misli, vaše telo.

Njegova pravila.

1133 Pet mračnih elemenata ljubomore

Hoću da sve bude moje!

Ljubomora nije ograničena na partnerski teren. Ljubomorni ljudi zavide svima koji imaju nešto dobro, lepo, skupo, vredno, sjajno i žele to da prisvoje. Možda će ljubomora i zavist rasplamsati njihove ambicije, pa će izgarati da steknu sve dobro.

Samo, to dobro koje su stekli nikad nije dovoljno. Pogled im stalno skenira okolinu i čim vide nešto što im se sviđa, a još nemaju, usmere svoju energiju na osvajanje. Stečenom ne poklanjaju nimalo pažnje, jer uopšte ne znaju koliko je dobro to što imaju. Pažnja im se probudi samo kad zapreti opasnost da im neko to oduzme.

Slobodna volja? Da, ali samo moja.

Vrlo ljubomorni, često su vrlo pametni. Razumeju sve koncepte ljudskih vrednosti. Uvažavaju prava i različitosti. Širokogrudi su i nesebični, topli i srdačni. Jedino što stalno gube prijatelje, stalno stvaraju nova poznanstva koja odmah proizvode u prijateljstva, a partneri ih uvek nekako prevare i ostave. Jer niko ne može da podnese despotski apsolutizam kojim ovakva osoba prisvaja sve slobode, sva prava i sve vrednosti, istim potezom ih u potpunosti ograničavajući svima koji im se suprotstavljaju i ukazuju im na njihovu sebičnost i isključivost.

Uživaš bez mene? Ne može.

Suština svake ljubomore je snažno osećanje isključenosti. Neko na koga polažemo prava uživa u nečemu bez nas? Pa, ako ne možemo da mu se pridružimo, daj da mu pokvarimo. Ugrožava nas sve što naš partner voli i radi bez nas. Ide na posao, recimo. A pošto ne možemo biti ljubomorni na posao, bićemo na kolege i sve ostale koje on sreće na tom poslu. Uvređeni smo kad nas prijatelji ne uključe u neku organizaciju. Ne primećujemo koliko smo nametljivi i ne zastajemo da se zapitamo zašto nas izbegavaju.

Pa, ako se pošteno preispitamo, naći ćemo u sebi tragove svih ovih patoloških elemenata ljubomore, jer svi smo donekle nesigurni, neostvareni, odbačeni ili bar poznajemo situacije i okolnosti u kojima se tako osećamo.

I, kao i u svemu drugom, svest o tome kako se osećamo, mnogo pomaže.


Aleksina Đorđević