Stabilni ljudi nisu ni okoreli, ni nepromenljivi, ni čvrsti poput stene. A njihovo samopouzdanje i odgovornost privlače one koji imaju potrebu za osloncem, podrškom i razumevanjem. Oni često brinu o svima oko sebe, u poziciji razumnog i delotvornog u gomili nejakih i uplašenih. Ponekad, stabilan čovek mora da rastera slabiće, da ne bi postao njihova žrtva.

Stabilan čovek se ne prepušta besu

Nije to nikakva svetačka vrlina. Prosto, besneti je besmilseno i destruktivno. U besu povređuješ sebe i druge i posle se samo osećaš još gore. Kao budala. Čak i kad ispadne budala i kad je besan i na sebe i na okolnosti i na druge, stabilan čovek ne stupa ni u kakvu akciju u tom stanju. On oseća bes, dopušta mu da ga prožme, suočava se sa osvetoljubivim, ubilačkim i razornim pomislima, ali ih ne sprovodi u delo. Oni koji besne, stalno nešto lome, bacaju, urlaju i udaraju. I nikada ništa ne postignu. A to što se osećaju kao da su nešto uradili – zastrašili slabića u sebi – to je najotrovnija laž kojom se besni hrane. Stabilan čovek to dobro zna. I kad pobesni, čeka da bes prođe, da bi mogao da sagleda šta može da učini.

Ne podleže panici u kritičnim trenucima

Zemljotres, bombardovanje, padanja u nesvest, povrede, rane i prelomi, ništa ga ne izbacuje iz ravnoteže. Strah ga ne sprečava da brzo razmišlja i momentalno deluje, tuđ bol ga ne plaši, krv ga ne užasava. Tamo gde se svi hvataju za glavu u užasu i nemoći, on glavu koristi da uvidi šta je od najveće važnosti i da to sprovede.

Ne okleva da preduzme vođstvo i izdaje naređenja, a to unosi red i smiruje paničare. Kad momenat panike prođe, stabilan čovek dopusti da ga savladaju osećanja – jer se osećanja moraju proživeti svesno da nas ne bi zatrovala iznutra.

tumblr le1htm2Fpu1qb30g6o1 500 Pet tajni mentalne stabilnosti

Razlikuje upornost od tvrdoglavosti

Stabilan čovek se stalno bori za svoju stabilnost. Sledi svoje snove i uporno pokušava da ih ostvari, čak i kad se čini da je trenutak potpuno pogrešan, da nema nikakvu podršku i da je zastranio. On sasluša spoljašnje signale, trudeći se da dešifruje poruku, preispita sopstveno srce i možda uvidi da treba da promeni način delovanja, a možda shvati da samo treba da prevaziđe iskušavanja i da nastavi. Kad naiđe na zid, ne pokušava da ga razbije glavom, nego da uvidi svrhu tog zida. Tada se možda ukaže neko stepenište ili vrata u tom zidu.

Zna kada treba da odustane

Postoji trenutak kada stvari dođu do kraja, iako nisu završene, a cilj nije dostignut. Kada utrošak energije na kreativne pristupe i preispitivanja postane uzaludan i kada je vreme da se odustane. Bez žaljenja i osvrtanja. Tu smo uradili sve što smo mogli i nije u našoj moći da izgazimo uspeh. Idemo dalje.

Objektivan je i razumno optimističan

Objektivno sagledavanje okolnosti, sredstava i mogućnosti, pomaže da brod želja provezemo kroz sprudove i ne nasučemo se. A ponekad i da otkažemo plovidbu. Stabilan čovek će rizikovati ako u sebi dostigne sklad procene, dobrog osećaja i potrebe za delovanjem. Ili se neće upuštati u rizik, ako u neki parametar nije siguran. Objektivno sagledavanje uključuje sve – spolja i iznutra.

Kad stupi u akciju, razuman optimizam se rukovodi onim postotkom mogućnosti da stvar uspe, očekujući pozitivan ishod. Ako ipak ne dođe do toga, pa, okušaće svoje šanse sledeći put.


Aleksina Đorđević

Editors choice