Mislim da sam živi dokaz za to da, kada mi je sve sjajno u životu, zaboravim na pisanje dnevnika, što će reći – pišem samo kada me nešto muči. Što će dalje reći – pisanje je lek za sve! Ako ste, kao ja, jedna od zatvorenih osoba koja sve čuva u sebi, dnevnik vam može pomoći da ipak ne potiskujete osećanja, već ih slobodno priznate – svesci! Dnevnik je divna stvar i odličan izum! Ne sudi, ne kritikuje, ne ljuti se, samo prima reči u sebe i čuva ih. Odličan slušalac! Ume čak i da nas navede da sami uočimo rešenje, sami sebi damo savet, nakon čitanja napisanog. Kada ste tužni, besni, razočarani, sve, ali sve što vam je na duši možete reći njemu. Njegove prazne stranice su kao recepti za lekove koji su vam potrebni da biste opet procvetali i bili srećni. Naravno, prihvata dnevnik i pozitivne emocije, radosne vesti; čuvaće i njih samo da bi vam kasnije dao snagu da idete dalje i jednom, za mnogo, mnogo godina imate lepu uspomenu i dokaz da ste baš tada, koliko god to ludo izgledalo, bili srećni. Oh, ne plašite se! Nije to vežbanka za pismeni zadatak iz srpskog! Niko neće oćenjivati vaš rukopis, vaše rečenice i misli, niko neće reći da ste patetični, preopširni ili skrenuli sa teme. Imate potpunu i apsolutnu slobodu!

Baš sam skoro pronašla dnevnike, imam ih, sa sve ovim koji trenutno pišem, četrnaest. Prvi dnevnik sam počela da pišem još 2001. godine. Dooobro, šta sam sa devet godina imala da pišem?! Uglavnom kako sam išla u selo, kako mi je bilo na rođendanu, šta sam dobila i tako to. Lepila neke sličice i pravila više spomenar nego dnevnik. Ipak, bila sam ponosna na njega! Čak sam na prvoj strani napisala kako bih volela da ih imam na stotine! Ta ideja je verovatno nastala iz činjenice da je i moja majka i tada, i dalje, pisala dnevnik. Ugledala sam se na nju, ha-ha. Možda sam tako i zavolela pisanje, poželela da napišem knjigu i tako to… Mašta može svašta! (Mada i dalje nisam odustala od ideje da napišem knjigu!)

Čitajući dalje naletela sam na stranice i stranice ispisane u čast nesrećnih ljubavi! Te sad mi se sviđa ovaj, sad onaj, ja njima ne, verovatno, pa zašto, pa kako, pa oh bože! Pa zatim mnogo odluka i planova šta da radim po tom pitanju. Pa onda rezultati gledanja u karte, u šolju i ostale stvarčice za proricanje sudbine. Kao, pokušavam da vidim šta će se desiti i tako se tešim, ako se naravno potrefi nešto dobro. Ma, haos! Samo, nikad se nisam setila da kad mi se nešto lepo desi pogledam da li su mi karte već to prorekle. Tako da, i dan danas ne znam ima li istine u svemu tome… No, i dalje verujem!

pisanje Pisanjem do sreće

“Propadaš samo ako prestaneš da pišeš!”

Elem. Htela sam reći da mi je svo to pisanje pomoglo. Tada sam to osećala, a sad sam i sigurna! Izbacim i ona najskrivenija osećanja iz sebe, sve, sve što mi je na duši, ispišem stranice i stranice i onda se osećam lakše, kao da sam došla sa seanse! Ma, osećam se kao da sam došla sa intenzivnog treninga na kome sam istresla svu nervozu i negativnu energiju iz sebe! Plus, ti trenuci pisanja su samo moje vreme posvećeno samoj sebi, moja privatnost i period kada me niko ne dira, kada se suočavam i borim sa svojim osećanjima. Kakva god ona bila.

Tako da, ljudi moji, pišite, pišite, pišite! Pisanje je najbezbolniji i najjednostavniji način da se izlečite. Pišite šta nije u redu, pišite zašto ste nesrećni, pišite šta se to loše dešava. Pročitajte to što ste napisali i, ako postoji neki problem, možda pronađete rešenje koje je, zapravo, tako očigledno!

Ako vas je neko povredio, iznervirao, napišite mu pismo! Ispišite sve što osećate, iskalite sav bes, a onda to pismo spalite. Ispoljivši sve negativne emocije, spremni ste da normalno i mirno porazgovarate sa tom osobom!

Kada ste tužni, listajte stare dnevnike i čitajte kako ste se u nekim trenucima osećali divno, kako ste se zabavljali i bili srećni. Bitno je beležiti i najlepše doživljaje, upravo zbog ovakvih situacija kada ste slabi i kada vam je potrebno malo smeha. Upotpunite tekst i lepim fotografijama i imaćete lepu uspomenu!

Pišite svoje odluke, planove, snove i želje. Nega budu podsetnik za ono što želite da postignete u životu, kako biste bili srećni i ispunjeni. I, nikada ne odustajte od toga!

Ako ste umetnička duša, nije loše ni da vežbate kreativno pisanje. Pustite mašti na volju i osmislite svoju priču sa srećnim krajem!

Pišite, uživajte, opustite se, budite srećni!

Izvori fotografija: mappingwords.com, aacc.edu


Ivana Tomić – je studentkinja Fakulteta političkih nauka, koja se, iako uskoro puni 21 godinu, i dalje ponaša detinjasto i budalasto. Ne krivite je, to je zbog sestrića sa kojim se glupira po ceo dan. Trenutno piskara sve i svašta, više za svoju dušu, ali se nada da će jednog dana imati uspešnu karijeru ozbiljnog novinara. Obožava da tračari sa svojom najboljom drugaricom Nedom uz jaku, domaću kafu. Druženje sa porodicom i kućnim ljubimcima je ispunjava. Mogla bi da živi na krompirićima i višnjama u svim oblicima. I dalje na vratima sobe čuva poster Džonija Depa. Voli jednog Marka.

Editors choice