Pisci čiji životi su bili poput romana (2. deo)

Pisci čiji životi su bili poput romana (2. deo)

Bilo da umetnost imitira život ili da život imitira umetnost, životi nekih književnika bili su jednako uzbudljivi i fascinantni koliko i njihova dela. Ovo su neki od pisaca koje nije teško zamisliti kao junake nekog romana.

2 deo SLIKA 1 Wilde Pisci čiji životi su bili poput romana (2. deo)

Pad sa velike visine: Oskar Vajld

Priča o Oskaru Vajldu (Oscar Wilde, 1854-1900) predstavlja tragediju čoveka koji je bio miljenik visokog društva i slavu, popularnost i uspeh, da bi zatim izgubio sve i postao otpadnik i zatvorenik. Kada je već bio oženjen i imao dvoje dece, Vajld je otkrio privlačnost prema muškarcima. Fatalnom se pokazala ljubavna veza sa mladim lordom Alfredom Daglasom (Alfred Douglas), čiji je otac javno optužio Vajlda za homoseksualnost, koja je tada bila zakonski zabranjena. Došlo je do skandala i suđenja, i Vajld je osuđen na dve godine teškog zatvora. Po izlasku iz zatvora, bio je narušenog zdravlja, bez prava da viđa svoju decu, prezren u engleskom društvu, i umro je u Parizu u siromaštvu sa 46 godina.

2 deo SLIKA 2 Genet Pisci čiji životi su bili poput romana (2. deo)

Od trnja do zvezda: Žan Žene (sa Anđelom Dejvis, liderom Crnih pantera, 1971. godine)

Sa druge strane, Žan Ženet (Jean Genet, 1910-1986) junak je priče o putu od trnja do zvezda. Vanbračni sin pariske prostitutke koja je umrla kad je bio beba, Žene je kao dete postao lopov, kao tinejdžer je završio u zatvoru, pridružio se Legiji stranaca i ratovao u Siriji, dezertirao je i proveo mladost lutajući Evropom i baveći se krađom, prosjačenjem i prostitucijom. Sa 32 godine je u zatvoru počeo da se bavi pisanjem. Njegovi rukopisi, prokrijumčareni iz zatvora, izazvali su pažnju najistaknutijih francuskih intelektualaca, i na njihovo zalaganje, Ženet je pošteđen kazne doživotnog zatvora koja mu je pretila zbog velikog broja prethodnih osuda. Nikada se više nije vratio u zatvor, i postao je uspešan književnik koji je pisao o životima najnižih slojeva društva, i javno pružao podršku nizu radikalnih levičarskih pokreta.

2 deo SLIKA 3 Majakovski Pisci čiji životi su bili poput romana (2. deo)

Revolucija jede svoju decu: Vladimir Majakovski

Vladimir Vladimirovič Majakovski (Влади́мир Влади́мирович Маяко́вский, 1893-1930) bio je poput rok zvezde ruske poezije. Visok, markantan, harizmatičan, buntovnik i revolucionar od rane mladosti, recitovao je svoje pesme pred širokom i uglavnom neobrazovanom publikom. Bio je iz siromašne porodice i posle očeve rane smrti morao je da napusti gimnaziju pošto majka nije mogla da plaća školarinu. Već sa 14 godina učestvovao je u socijalističkim demonstracijama, postao je član boljševičke partije i sa 16 godina je dospeo u zatvor zbog subverzivne političke delatnosti. Tokom boravka u samici je počeo da piše poeziju, ali su mu čuvari oduzimali napisane pesme. Po izlasku iz zatvora postao je član futurističkog umetničkog miljea, i zbog političke delatnosti je izbačen iz umetničke škole koju je pohađao. Oduševljeno je pristupio Oktobarskoj revoluciji, i zatim se u potpunosti posvetio širenju ideja novog poretka pomoću pesama, govora i plakata. Ali, vremenom je raslo njegovo razočaranje novim režimom, a posle Staljinovog dolaska na vlast, najpopularniji sovjetski pesnik sve više je postajao trn u oku režima.

Ljubavni život mu je bio jednako buran. Sa 22 godine zaljubio se u Ljilju Brik, ženu svog izdavača Osipa, i ušao sa njih dvoje u nekonvencionalnu zajednicu, u kojoj mu je Osip bio prijatelj, a Lilja saradnica, muza i povremeno ljubavnica. Tokom turneje po Americi 1925. imao je ljubavnu vezu sa jednom ruskom emigrantkinjom koju su oboje držali u tajnosti kako to sovjetske vlasti ne bi saznale. Majakovski je tek tri godine kasnije saznao da je iz te veze dobio kćerku, koju je video samo jednom, u Nici. Kasnije se u Parizu ludo zaljubio u mladu Ruskinju Tatjanu Jakovljevu, koja je bila model kuće Šanel, i razmišljao da se oženi njome i preseli u Pariz, ali je tu mogućnost upropastila Lilja Brik, ljubomorna što je Majakovski Tatjani posvetio pesme, otkrivši njegove namere, tako da mu je uskraćena viza. Kada je izvršio samoubistvo u 37. godini, neki su uzrok pripisivali kraju burne veze sa jednom glumicom, ali su drugi verovali da su uzroci bili drugačiji. Posle Staljinove smrti, postale su popularne i glasine i da je Majakovski ubijen.

2 deo SLIKA 4 Mishima Pisci čiji životi su bili poput romana (2. deo)

Moderni samuraj: Jukio Mišima

Najneobičniji tragični junak književnosti XX veka ipak je Jukio Mišima (1925-1970). Slavni japanski pisac bio je i glumac, maneken, bodi bilder i majstor borilačkih veština. Bio je anahronistički opsednut samurajskim kodeksom i osnovao sopstvenu privatnu armiju koja se zavetovala da štiti cara. Novembra 1970. neuspešno je pokušao da izvrši državni udar, ali pošto su vojnici izviždali njegov govor o povratku starom imperijalnom Japanu, izvršio je ritualno samoubistvo, tzv. harakiri. Neki biografi smatraju da je državni udar bio samo povod za harakiri koji je Mišima dugo planirao.

2 deo SLIKA 5 Colette Pisci čiji životi su bili poput romana (2. deo)

Život punim plućima: Kolet

Francuska književnica Sidoni Gabrijel Kolet (Sidonie Gabrielle Colette, 1873-1954) živela je život  punim plućima. Pošto se razvela od svog starijeg, nevernog muža, napisala je oko 50 knjiga, nastupala u varijeteu, i šokirala javnost otvorenim vezama i sa muškarcima i sa ženama – čak je 1907. na sceni u Mulen Ružu poljubila drugu ženu, što je izazvalo javne nerede – uključujući i vezu sa svojim pastorkom, zbog koje se raspao njen drugi brak. Sa 62 godine se udala po treći put za mnogo mlađeg muškarca, sa kojim je ostala u braku do kraja svog dugog života. Njena priča mogla bi da bude pravi bestseler, pun seksa, romanse i skandala, ali i ozbiljnijih tema: tokom Prvog svetskog rata, Kolet je svoje imanje pretvorila u bolnicu za ranjenike, a tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu  skrivala je svog muža Jevrejina na tavanu i pomagala svojim jevrejskim prijateljima. Umrla je u dubokoj starosti, bogata, srećna i poštovana u francuskoj javnosti, pa se može reći da ova priča ima srećan kraj.

Prvi deo iz ovog serijala pročitajte ovde.

Izvori fotografija: gdefon.com, radfilms.com, hilobrow.com, flavorwire.com, faculty.washington.edu


Ivana Cvetanović je zavisnica od instant kafe, Interneta i MP3 plejera. U večitom je ratu sa vremenom; zamenjuje dan za noć, kao klinka je bila starmala, a kao odrasla je večita tinejdžerka.