Plezir dana: Kafa

Plezir dana: Kafa

Jedan je od naojomiljenijih napitaka kako kod nas tako i u svetu. Pijemo je u svako doba dana, ali nam je nekako najdraža ujutru, nekad sami ali češće u društvu. Neko je voli crnu, neko belu. Neki biraju tursku dok drugi vole italijanski espreso. Kažu da iz njenih ostataka možemo čitati budućnost. Danas vam predstavljamo nju, pop ikonu današnjice koju kratko i jasno zovemo kafa.

Kažu da je kafa najkorišćeniji proizvod na svetu posle nafte. Ko je kriv za njeno postojanje, ko ju je prvi ispržio, smrvio i polio vrućom vodom, ne zna se. Istina se izgubila negde u gustoj magli istorije ali to nas danas ne sprečava da je volimo, da o njoj pišemo hvalospeve, i da totalno od nje zavisimo. Nema kuće, porodice, pojedinca koji svoj dan ne započinje sa njenim opojnim mirisom, istim onim mirisom koji je generacije širom sveta, vekovima, vodio kroz život.

Postoji više legendarnih priča o poreklu ovog mnogima omiljenog napitka. Jedna od poznatijih je ona o etiopskom pastiru Kaldiju koji je navodno otkrio kafu kada su njegove koze postale živahnije nego inače nakon što su jele crvene bobice sa nekog žbuna. Kada ih je i sam probao u njemu su proizvele isti efekat. Arabija je nesumljivo prapostojbina kafe gde se dugo krila tajna uzgajanja i pripremanja čarobnog napitka. Krajem 15. veka putnici koji su se vraćali iz Arabije proširili su kafu po Bliskom i Srednjem Istoku i Magrebu. Godine 1555. dvojica Sirijaca donela su kafu u Carigrad odakle će dva veka kasnije ona stići u Mletačku republiku i vrlo brzo kafa osvojiti čitavu Evrope.

Sa kafom su stigle i kafane. Kafana je u to doba bila samo uslužni objekat u kome se prvobitno pripremala i služila samo kafa. S vremenom, kako je čarobni napitak postao deo svakodnevice i kulture, kafana je postala idealno mesto za odmaranje. U kafanama su se okupljali ljudi i održavali kontakti, i ne samo. U kafanama su se igrale razne igre, pušila su se opojna sredstva a pored kafe pio se i alkohol.

U Engleskoj je prvu takvu kafanu otvorio jedan turski trgovac 1583, dok je u Italiji prvi kafić u Veneciji, Caffe Florian koji i danas postoji, ugledao svetlost dana u 17. veku. Prva prodavnica kafe otvorena je u Beču 1683. godine kada je jedan Srbin, posle propasti Turske u Velikom bečkom ratu, jeftino otkupio ogromne zalihe kafe. Zahvaljujući njemu, bečke dame su se ubrzo oduševile egzotičnim ukusom rasanjujućeg napitka koji je čitava srednja Evropa tada počela da konzumira.

Kao i svaki proizvod koji ima veze s jelom i pićem tako je i kafa tokom vremena dobila svoje varijante. Tako danas imamo kafu s mlekom ili šlagom, kapućino, irsku kafu, belu kafu, ice caffe, caffe frappe, i to je samo deo najčešćih vrsta koje koristimo. Da se kafa samo ne ispija govori podatak da je koristimo u pripremanju torti i kolača i raznih drugih kulinarskih đakonija.

Koliko je kafa popularna svugde u svetu, govore nam razne anegdote vezane za ovaj rasanjujući napitak. Priča se da su u Turskoj mladoženje morale da obećavaju pred oltarom da će uvek biti u mogućnosti da nabave dovoljno kafe za svoje neveste jer su u suprotnom njihove supruge imale puno pravo da zatraže razvod. U Japanu, koji je treći najveći potrošač kafe na svetu, postoje čak verovanja da kafa podmlađuje pa zato postoje tretmani koji predviđaju sedenje u mešavini kafe i kompota od ananasa.

Kažu da smo veoma slabi na kafu a u prilog toj tvrdnji ide svakako činjenica da godišnje ispijemo oko 500 milijardi šoljica tog blagotvornog napitka. Kafa nije samo napitak koji nam dobro dođe u jutarnjim satima, koji nas razbuđuje i “diže iz mrtvih”. Kafa je veoma bitna za razvoj društva jer spaja ljude bez obzira na godine, boju kože i veroispovesti, i veoma je popularna pogotovo među mladima.

Ljudi sa Balkana imaju poseban odnos prema kafi, pogotovo u zemljama poput naše, koje su bile deo Osmanlijskog carstva vekovima. Ispijanje kafe je na ovim područjima ritual koji, kažu, zbližava ljude. Koliki je značaj kafe u našem svakodnevnom životu najbolje pokazuje činjenica da baš po toj prvoj jutarnjoj kafi određujemo kakav će nam biti dan. Uz kafu se okupljamo sa prijateljima dok ćaskamo veselo o raznim temama i aktualnim gradskim tračevima, a provuče se i po koje gledanje u šolju. Veština čitanja budućnosti iz taloga kafe vuče korene još iz davne prošlosti a na evropske prostore doneli su je stari Rimljani. Danas je to ipak samo igra, fiktivnost, iako ponekad fikcija dotakne stvarnost.

Pod pritiskom bržeg života izgubili smo vreme i volju za pravom kafom koju su zamenili espresso, kapućino i raznorazni instant napitci. Neke bitne stvari se ipak nisu promenile. Od jutra do mraka svi naši dani neodoljivo mirišu na kafu. Odmah nakon okrutnog budilnika ona je uvek tu da na mnogo prijatniji način okrene novi list kalendara života. Dok bude bilo sveta i veka biće i kafe jer je ona bila i ostala napitak koji povezuje Istok i Zapad, Sever i Jug, dobre i loše ljude širom planete. Ona ista kafa koja će biti večiti deo nas i generacija koje dolaze.


Emina Ristović za sebe kaže da je večiti nostalgičar i pisac u pokušaju. Reči su njena igračka.